Srpski sion

Б р . 15.

„ СРПСКИ СИОН "

С тр . 251.

Вукићевић је одговорпо овоме позиву, сачинившп нацрт „Наставне Основе" у 2 дела. за гаколе са једнпм учптељем и за школе са впгае учптеља. Овиј надрт свој разаслао је Вукићевић на стручно мнење учитељскпм зборовпма наших народнлх школа у Новом Саду, Ст. Бечеју. Вргацу п Кнкинди — п иримив стручњачке оцене с-вога нацрта од истих зборова, прерадио је Вукићевић свој нацрт прежа тпиа пршедбама; поднео га је Школском Савету а исти је у последњој седвици својој одлучио: да нацрт те нове „Наставне Основе" претресе и оценп један нарочггги пододбор чланова Школског Савета, у који су пододбор позвани и епархијски школски референти. Пододбор Школског Савета, у лпцпма: високопречасном г. проти Јовану Ђороти члановнма Николи Ћ. ВукиНевиИу, Стевану ЛазиИу, Теофилу ДимиКу и епархијским гаколским референтима Стевану В. ПоповиЉу и Мити Долги. састао се дана 6. (18.) априла о. г. у Ср. Карловцима и примив за свој рад благослов Његове Светости, нреузвишенога српскога иатријарха Георгија — отпочео је своја саветовања, која су трајала три дана пре и после нодие. Нацрт Вукпћевићев нрпмљен је у главноме, само су у њему учнњене неке бптне измеие. Од измена тих иомињемо: да је изостављен сасвим из наших школа немачки језпк и упућен на приватну наставу; да је сведена на мање настава из православне веронауке, снојена са црквенпм иојањем и допуњена тумачењем цркв. богослужења и цртама из жнвота Срба светаца, -- те је тиме тако рећи стара сриска историја наслоњена на верона} г ку; да су краснопис, певање светско и цртање иресталп бити самостални наставнп нредмети, него ће се од сада нрви иредавати уза српски језик, а задњи уз рачун. Пододбор је цел и градиво сваког појединог наставног нредмета савссно претресао н према потреби целпсходније распоредио, скратио — да се више ни учнтељн не изговарају, да је из свега и сувише узето, те да се наставно градиво не може људски израдити нити родитељи, да су им деца сувише и на нггету здравља нретоварена. Пододбор је обратио нарочиту пажњу л на то, да се при предавању мађарског језика одговори државном закону н тиме учитељи заклоне и одбране од неумесних нападаја и претеранпх захтева државних надзорннх органа, — али да се у целини очува аутономни и иравославни значај нагаих народнпх школа. Према оваком утврђеном наставном градиву, ваља ћепрерадитп и „Поделу часова", којн је посао по-

верен опробаном искуству управитеља учитељске школе. који ће израдити још и „Шкодски ред". Поводом претреса ове наставне основе појавило се и питање изЈавања учевних средетава за све нагие школе а у властитој наклади српске митроиолије, даље и ревизија школских наредаба тЈрема т тромењеним ириликама. И о једноме и о другоме пптању поднео је пододбор Школском Савету нарочити предлог. Сав рад свој свео је пододбор у изцрпљивом извештају. Његова Светост је као председнпк ТПколскога Савета издала извештај пододбора са свпма спнсима заменику глав. школ- референта г. Николи Ћ. ВукиЛевиЛу, да према истоме преради „Наставну основу", како бн исту Школски Савет у доидућој седници својој могао регапти и ирописати, да иста иочетком школ. год. 1895/6 у живот ступити може. — (Ускрс у Текелијануму.) „Текелијин завод — иишу нам из Будапеште — као српска иросветна задужбина доиста је јединствена установа; јер се њоме ие само иашп сиромашии а даровити синовп стручно школују, него се овом нашом задужбпном у угарској престонпцп иодржава у целој српској омладини нравославни српски дух, те се деца нагаа не само не одрођавзју, него се у својој светој православној верп утврђују и челиче н у љубави према снојој милој српској народностн. Текелијанум нам је тоило српско православно огњиште у хладној туђинп; око њега се, особито на велике благе дане, скупљамо да се згрејемо, сљубимо н окреиимо и освежимо. Текелијанум је вазда верно вршио ову своју узвишену, свету и родољубиву мисију, а врши је нарочпто за ово 12 година, од како му је надзорник: г. ('теваи В. ПотговиЛ — срискн књижевиик и недагог. Наш Чика-Стева и његова честита љуба, гђа Јустина, отворили су јога год. 1883 свој гостољубиви дом свој српској олладинп, а нарочито о радосним бо Еићним и о светлим ускргањпм нразннцима; прослављали су са омладином из године у годину те велике празнике по нроипсима свете нравославне цркве и по народним обичајима; и свако, који је ту био једном учесником тнх прослава, понео је собом лепу успомену на свечану узвигаеност п праву српску топлину слављ.ења Божнћа и Ускрса у Текелпјаиуму. Има равно 10 година дана од како су Текелијанци, и њихови универзитетски друговн, по замисли, ревним настојавањем и нотпорои родољубиве