Srpski sion

„СРПСКИ

Н р . 16.

је доказала историја, развптак л живот наше цркве п народа; а то осведочење и та љубав трии и сноси много, ништа им ннје тешко, све лм је лако. А најлакше ће им бити опросгити имак браћи, која су данас у заблуди, ако се заблуде кану. 0 заблудама вашим редом биће, можда, ирилике другн пут, а сад наглашујемо неке, а ове су: 1. Заблуда је: све оне Србе, који нису у колу радикалском, којн не нрипадају радикалско, странци, сматрати, денунцирати, онтуживатн н ирокламоватл за издајице п душмане народа свога. 2. Заблуда је на старешпне своје и ,,врхове" просипати гњев и иогрду. 3. Заблуда је убијати у народу веру и уздање у родо.кубље најбољих му синова; убијати иошгивање ауторитета и веру у њих. 4. Заблуда је затваратп очи пред чињенпцама, затварати уши нред разлозима, ућуткавати глас савести нред гласом лстине. 5. Заблуда, је тежити за влашћу и у тој тежњи мрзити на сво оне, који су у власти; мрзити на сваког, који тој тежњи не пзлазп на сусрет. 6. Заблуда је туђа добра дела омаловажавати, погрђивати и ружити, а својих не имати. 7. Заблуда је само рушити, а ништа не подизати. 8. Заблуда је сејати ветар кад треба тишпне и мира. 9. Заблуда је ширити раздор, кад је слоге, братске и народне једнодушности најпотребннје. 10. Заблуда је крвити се с братом, кад смо сви нред опасношћу заједничком, кад нам је свнма Напп1ћа1 ап1е рогЈаз „Б1е Мепвсћеп лун1ег8ргес11еп 81е11 Ба§ 181 иоитепсП^, <1епп пиг 1111 МЧЈегвргисћ лтјк! ејпе 8асће 111 Ја8 1лсћ( аПзеИл&еп Бепкепз дећгасћ!, ип(1 (Пе ЧУаћгћеН пш88 8Ј с 1 ј бсћНевбИсћ ћегаиз 81е11еп". Протнвност мисли п уверења водн кистини. Ње треба; треба и онозици.е. Н нама. Опаје потребна и корисна. И она има свој илеменити задатак у животу народа. Али она не сме бити раскалашна, разуздана, нехонентна, развратна. Јесу ли чланци „Заставнни" „Куд се дева Немањино благо" пропзвод мотива, мисли, уверења и смерова онозиције каква нам треба п каква нам корнсна може бпти ? Нека гваки

нреруди по суштпни истина, које мн нстависмо у својим чланцима иротнв неистина, које су нагомилане у приговорима „Заставиннх" чланака. — У целој гомили тих приговора, један се одваја донекле истпнит и оправдан. А то је приговор, да наша манастирска добра још нн данас не служе црквено-народним иросветннм пнтереспма н потребама у оној мери, у којој бн то чинити могла. Јест, у томе приговору пма и нстине. Али, тај приговор, у колико је онравдан и истинит, ннје само приговор „Засгавпн", него целог нашег јавног мњења. II још пешшо; а то је ћо отитц корист и за саму ствар одлучно и биИе од усиеха, — а то је: Његова Свегаост, Патријарх сриски Георгије БрапковпЛ је ирегао, да се шриходима манастирских добара потиомогне и исиомогне иросветио културии наш живош, и одлучно је иосшавио захтев, да се тој Његовој нитенцији и узвишеној тежњи задовољи од стране уирава маиастнрских. Коме је нозната снага таквог захтева, тај ће признатп, да тај захтев тек може резултата имати. А прпјатељи српске иросвеге, пријатељи угледа и наиретка наше цркве п народа, треба да се моле Богу, да нам цркви, народу и просветп што дуже уздржн у креиком животу св. Патријарха Георгнја, а после њега да нам цркви, народу и просвети промнсао божјп и опет намене и одреди црквену погла вицу, који ће наставити где буде свршио данашњи с-рпскп Натријарх, нак ће п српски манастпри наши битн временом пијонири или бар одлучни испомогаћи, црквено народног нам просветног напретка, те ће онда сама по себи престати повика на управе манастирске. Повика постоји, она се диже. Не од појаве радикалне странке, она се диже већ дуIо п давна. Протест нротив манастирског недовол.ног учествовања у потномагању црквено-народне нам просвете кад год се иодиже, он је н онравдан н биће оправдан, до год управе манасти])! ке не покажу впше мара н више л.убави, внше пожртвовања за ту просвету Алп тај протест мора гађатп циља, а не бити полтронс1 :и, швадронерски. Тај протесг, мора знатн свој 11]>авп објекат, а не разуздано — да псI кали гамо срца п срчбе своје — просипати г]>ду н иогрду своју и на онога ко је крив н на онога, који хвалу заслужује. Само тај иротест мора знати, мора признатп,