Srpski sion

С тр . 300.

„СРПСКИ СИОН."

РазночтжЈ« к'л гк/М|1ем11к1\'л цфковно^ глок'кнгки^*А книга\&.

У посланици првој кх КоршдАиш/Мх у 1. гл. 22 и 23 ст. стоји у руском издању од г. 1875 овако: Понеже и 18дее зналкнЈА про= сатх , и блпинм пршбдрости ицј8тх : /Ик1 же пропов^кдбе/их Хрјста рдсиАта, 18д{е/их оу* ки> соклазнх, вилиншл\х же сезб/ије : о л* /и и /и х Жб з в а н н ћ1 /И х 18 де 6Л1 х ж( н 6/Ш1« нц»/их Хрјсга ВожЈнз сии8 н Б ожјјо прел18дростк То исто мјесто гласи тако исто и у издању од г. 1864. А у издању руском од г. 1755 гласи то мјесто овако: Понгже н Гбдее зна= /ИСН1А ПрОСАТХ, И 6 Л Л И Н И ПрЕ/И^ДрОСТИ И = цј 8 тх. Л 1к1 жј пропок^кдБел^х ХрЈста расплтл, 1бд{ел1х оув^ соЕлазнх, 0ллини>л1х же Без8= ллЈе: Оал1'кл»х же званнк1Л1х, 18деел<х же и еллнни'Л1х, Хрјста, вожЈ1о сил8, и божјн> прс= л!8дростк. Кад се ово старије издање са онијем доцнијим издањииа иптореди, онда се јасно внди како су старија издања тачнија, савршенија по језику. У првој реченици у доцнијим издањима пише (> л л и н к1 са кц што је по руској ортографији, а у старом издању од г. 1755. пише ©ллини са и као што треба, .јер је и прави завршетак у номинативу множине и у старословенском језику код номина о-врсте мушкога рода. Дакле 6 л л и н К1 за номинатив множине није добро него 6 л л н н н као што је у издању од г. 1755. У другој реченици у доцнијим нздаљима стоји: салжлгл званнкшх. Овдје је сал!ил!х у оба доцнија издања погрјешно мјесто сал1К1Л1х, јер је ово датив множине и по сложеној доклинацији мора имати у црквенословенском језику обличје салшл^х, а не саЛ1И /нх. Оални^х не значп ништа и не представља никаквога облика. Али ко зна да се

риЈеч сал1х миЈења ио замЈеничкоЈ деклпнацији и да му је тамо мјесто, тај ће одмах видјети да је у старом руском издању од год. 1755 облик сал!>к/их бољи, савршенији. јер је из оне деклинације, којој припада по својој природи, а облик сал1К1Л1х (који у доцнијим руским издањима долази још и погрјешно наштамиан сал!ил1х) постао је доцније но аналогији сложене деклинације: докрк1Л1х. Ко то зна, тај ће иристати уз мене да је старије издање руско од г. 1755. тачније и савршеније по језику од доцнијих руских издања. Кад напошљетку испоредимо Сарајевско издање са овнјем руским издањнма, онда ћемо видјети да Сарајевско издање одговара старијем руском издању од г. 1755 и да је још у нечему и тачније од самога тога рускога издања од г. 1755. То је споменуто мјесто наштампано у Сарајевском издању овако : Понеж« и Ј8дсе зналтнА прослтх, н в л л н н и ирсл1бдрости шр^тх: /Ик1 же пропок-кдКм^х ХрЈста расплта, 18деел1х с>уЕи> совлазнх, еллиншл!х ж« ејз8лт : О а л| 'к Л1 х же з в а н н К1 Л1 х 1бдеел1х жј и (>ллнни>/их, Хрјста, вож11о силК н кожио пр1= /Нбдростк. Овдје видимо да над салгк/нх и зканнк)Л1х стоји још „оЕлечена", што од год. 1755 нема. У толико је још тачније Сарајевско издање што Ке читалац одмах знати из тијех „облечених" да је то датив множине и не ће га бркати са инструменталом једнине мушкога рода, те ће тијем брже доћи до правога смисла у тој реченнци. И ово нас дакле мјесго изазива да спомињемо Сарајевско издање с похвалом. Карловцн. Ј. ЖивановиЋ.

СМРТ ГРЈЕШНИКА И СМРТ ПРАВЕДНИКА.

Прохховијед Масиљонова. С Француског превео Јован Узелац. (Свршетак).

Тако види свијет и сву славу своју праведна душа на смртној постел.и. И кад служител. цркве дође, ,ла јој говори о Богу, о циштавости људскијех ствари; те свете истине, тако нове за грешника у посљедљем моменту, за њу су само обнчне ствари, обично свијетло које ни-

кад е вида пуштала ниЈе; те утЈешљиве истине њој су тад најмилија забава; о њима мисли, она ужива у љима; она их урезује иа дну срца, гдје су увијек биле, да си их иред очи ставл.а. Тај говор служитеља Христова, њој није ништа ново, ништа страно; то је говор срца н.езина;