Srpski sion

1н>. 24

сав наиг телесни организам то показује, те ко ће нам решити ту загонетку? Заиста ми се не узвисисмо над оним дивним мис.чима писца књиге ,.Постања — Бнпа", да је Бог својим дахом задахнуо првога човека". Ре8с1): „01е ^гобзеп \Уе1га1ћ8е1'', стр 182.). А сада ћемо навести у кратко неколико директних приговора против материјалистичке науке о души. — Знамо да је мозак машернјалан, као и честиде, из ко.јих се састпјн, — па сад настаје иитање: како може материја, која сама нема свести, — ироизвести свест? Та можемо ми кокбиновати све елементе, нз којих је мозак хемпјски п фисиолошки састављен, како год хоћемо; можемо пустпти да на ту смесу реагирају какве му драго силе п елементи, — па никад нећемо добнти као резултат то1а експеримента мишљење или разјр мно делање. Матери.ја је сложена, лења. неслободна, па како дакле она може ироизвесги, просши, сло бодии човечији дух, који је 1садар сам собом да дела? А кад би дух и материја билн идентични, тада би просто било г/једно и сложено, слободно у исто време неслободно. нешто мртво ; нерадпно. у.једно радино. Даље, усљед измене материје честице мозга (■е непрестано одбијају, те нове настају, а фисиолози одређују време, у коме се та иромена обавља, наводећи, да се то збива у перијоди од шесг до осам година. Ако су дакле честице мозга саме по себи носиоци идеја; како би било могуће, да ми толике истине, сећања, представе, |.-роз цели свој живот непромењене у <еби задржимо п да их чак после многпх годнна и опег потпуно свеснп будемо?

► Па како тумачи материјализам ве1, сноменуту идеишичност самосвести, када се тобожњи носпоци исте. чесгице мозга, — као што смо мало час чули, — ненрестано мењ-ју? Можда ће нам материјалнзам на то приметпти, да се та промена матернје у мозгу постег.енп п иолагано (»бављп. Но мн на то одговарамо, да би онет одатле морало с.кедоватп, да се полагано, али тотално губе она сећања, иредставе п т. д. т. ј. да би м фала сл.едоватн иостемена промена свести; — те ирема томе крајни резџлтат не бп бпо ни најмање алтериран. А ако нам матерпј; л.1зам ка.ке, да сгруктура мозга остаје бнпм иста, онда фактпчно не би се дало разуметн, како човек може у оиће кад год друкчије мислити, друкчпје осећати плп хтети, него сада ? Та то је бар јасио. да једнака матернја м< ]>а условљавати једнаку снагу, а ова опет једна1;> дејсгво. Напред смо на св м месту споменули, да је нозната „Дарвинова те^рија -1 о пореклу човека од мајмуна изазвала у иочетку у ученом свету велику сензацију, тако, да је неко време сматрана међу многим ириродњацима за догму. Доцније је то одушевљење знатно охладнело, а данас се тиј теорпји многи чувени прпродњаци оллучно противе и погрешном ју прогла шују; ма да их и данас јо:п има, који се ње чвр -то прндржавају. — С тога ће бити вр дно да наведемо укра-тко неколике маркантне изјаве славнпх учењака о порсклу човека и његовој -родностн с мајмунекпм родом, из којих ћемо се уверитн, да гласовиги корифеји у облапи ирпродних наука Дарвинову теорију о пореклу човека од мајмуна, као неосновану одлучно иобијају. (Иаотавиће се).

• I-*

„Самопроизвољна" причасна из псалмова.

Из 14-ога. Стих I. и 2. О. Госноде! ко вечитн У Твом стаму живот има! Ко ли ће се уселиги У I ору Ти са Светима? Опај, који грех пе тво]>и, Ко нраведна чини дела, Ком из срца, кад год збори, Лаж се пе би иикад нлела!

Из 38. Стих. 5. и 6. Кажи мепи, Господ-Боже: Кончину ми, жића крај ? Даљи кад се дпи ми сложе, Какав број им биће тај ? Нек Ти милост разумети У напредак слузи да: Колико ћу пожпвети До лишења од п.пх ја?