Srpski sion

Б р . 26.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 433.

није зрело и озбиљно размишљало, зашто је оно на свету, шта ће еа њиме после смрти бити, — оно ће вам дати узвишени одговор, кога оно истина још није у стању појмити, но који ће вас инак задовољити. Запитајте га како и у коју сврху је свет створен, за што су људи, животиње и биљке сгворене, како је свет људима насељен, зашто људи разне језике говоре, зашто се муче и међу собом не слажу и чиме ће се све то свршити, — оно све то зна. Ностанак света и рода људског, питаље о племенима, о определењу човека у овом и оном животу, одношај човека к Богу, дужности човека према себи равном, ирава човекова према створовима, — све му је то иознато. А кад одрасте, оно ће сазнати сва природна и државна права народа, јер се све то даје јасно из хришћанства извести. ГГо томе видим, да нема тога нитања, на које хришћанска религија не би у интересу човечанства одговорила". „Что естћ чмов'ккх мкш полшишн его и<1и смнх чмок'кческ1и гакш поскш,лешн н;

0\"/ИЛ/1Н/1х еси его дмлм/нх н'кчи<и& ц? Дггелх : м4Кок> и честТм к^кнчлла еси его н постлвилх есн его нлдх д^клм р8к8 тконо. К са поко()илх есн подх ноз^к еги>. (Псал. 8, 5. 6.).*) У Земуну, надансв. нрор. Јелисеја 1895.

*) У овој расправп употребљепа еу ова де.та: ,,Оег Ма^епаПвшиб §ерги& јп еешеи ВећгзгЉеп шк1 с1егеп Сопзе(јиепхеп" V. Вг А11>. 81бек1 „РгоСезвог Наскек пакпгНеће ЕпШећип^ с1ез Мемзећеп (АпЈћгоро§еп1е) кгШзсћ ће1еисћ1е1" V. Бг. С. М а п (1 е I „Оег шоЉгпе [Јпдкиће ипс! зеше Наир4игзасћеп V. №е. Јоз. ВаСоге^ Ма1пг 1873.; „1>аз СћпвкепШит ппс! сИе Кјпзргивће зешег бе^пег, е1ие Аро1о^е(Јк Шг јегЛеи 0ећјк1е(еп" V. Бг. Сћг. Негт. Уозеп КгеЉиг^, 1881; „1 /ећгћисћ с1ег Аро1о§еНк" V. Бг. С. 6и1ћег1е1 МипзЈег 1880-90.; „ЕгћаиипЈвгесЈеп тЈ1 ћезопсЈегег Вегискз^ећИдип? с1ег с1о§таИзсН-аро1о^е11зсћеп Ап„%аће с1ег Ое§еп\уаг1" V. Рг. Ј. Маећ, Ве^епзћигј*, 1879.; „ТЈћег сПе бгепгеп с1ез Ка^игегкепнеиз. Б1е зЈећеп \Уе11га4ћзе1" уоп ЕтП с1и Во1з-Ееутопс1 Гејр/лд 1884.; „Баз С1тз1еш;ћит ипс! с11е Р11По8ор11еп" V. Боијз Баћиге, \У1еп 1864.; „\Уе1(2аг ип4 \\ г е1(е'з" „К1гсћеп1ех1соп", Етћиг§, 1884. (?.; ,.В4ра и наука", или соглас1е хриетЈанскихг истин -1, сђ нов-ђишими открБ1Т1имп науки СПбург, 1876. ; „АпологетЈческ1н бесћдБг" СПбургБ . „Иособ1е кђ изученпо Неихологш" А Г и л ар е в с к аго; „0 рог1ек1и еоујека" ог1 В. Тигбхса, 2а§гећ, 1892.; „Етрјпепа рз1ћо1о§1ја" осЈОгаЈоз. Р о з ес!е1 а 8епј. 1892.; Макарнја митроаолита Москов. „Православно догматичко Богословије" I. део, нревод Митрофана ШевиНа.

ИЗ ЦРКВЕНОГ ПРАВИЛА И ЦРКВЕНЕ ХРОНОЛОГИЈЕ. Расправља: Југ СтаниниЛ, иарох. (Наставак).

I. Одакле ее почињу бројати недеље по Духовима? Од свију нобројаних питања по важности својој ово је најмање, најслабије. Не бих рекао, да је за правилно читање јеванђеља неонходно нужно знати, одакле се ночшву бројати недеље но Духовима; јер мислио неко ма како о томе, нико у недељу после Духова другог јеванђеља нрочитати не ће, до ли 38. зач. Матејево, а то је јеванђеље недеље „свих светих", нрве п.о Духовима, прве Матејеве. — Но ако ово иитање и није тако важно и за правилно читање јеванђеља неопходно, ипак је вредно знати, одакле се збиља иочињу бројати недеље по Духовима ; унраво зазорно би било, да на то нитање немамо и не знамо тачна одговора. Пок. III. тврдио је, да се иедеље ночињу бројати од Духова Г. Г. тврди, да се недеље иочињу бројати од недеље „свпх светих".

Па одакле се управо почињу бројатп недеље по Духовима? Да би на то одговорити могли, треба да знамо: шта је недеља према седмици? Недеља је један и то носледњи, седми дан седмице: „И соксрши Кгх кх денк шсстми д'кла скоа ... н почи кх денк «дл1мн (б кск^х д*клх своиха". (Внт. 2. 2 ) Кад је, дакле, недсља један од дана седмичних: онда се и недеље почињу бројати оданде, одакле и седмице. Седмице се ночињу бројати од Духова, Духовске недеље ио томе се и недеље одатле бројати иочињу. Почтвнш од Духовске недел.е идемо с дана на дан, док не дођемо до седмога дапа и то је онда нрви седми дан, нрва недеља по Духовима. Отуда и поједини јеванђелисти ночињу са ирвим седмичним даном, са нонедељником, а свр"шују са последњим даном, са недељом. Но то се може доказати још и предлогом, „од". — Како се унотребљује у живету овај иредлог? Да ли се оно, одакле се нолази, искључује или укључује?