Srpski sion

С тр . 452.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 27.

да ни православљу нијесу бнли од штете руски интернати. Па или не знамо, пли силож нећемо да знамо, да се енглеска омладина ни кроз ередње. нн кроз више школе, није одродпла и ако у интернатима живи , ни Нпјемац да није престао бити Нијемдем. ни Рус да се није одметнуо, на ни Хрват да се није изневјерио својој народности. ако је у пнтернату био. Само Србин. који је у својој задрз^зи најбоље живио и којн је, док је њу чувао, из ње дрпио снагу за јачину евоју, само он се зар мора у добро уређеној задрузи, у добро уређеном пнтернату, одродити и пропастп! Чудновата је ова наша логика. Или смо зар изгубили вјеру у се?! Илп мп можда данас пдеал Српства и нравославља у нечем другон налазнмо, а не у ономе, у чему су га нашп стари тражили. Готово да човек долази у искушење да номисли. е мп за Срнство п православље страхујемо п за њих се бојимо од конзеквентннјег религиозно-моралног васннтања омладине и од јачег и свјесније сљубљивања са д\ 7 хом хришћансгва! Ми ово потписујемо дословце с тпм, да ће страховања и бојазнп од „конзеквентнпјег религиозноморалног васпитања омладпне п од реченог и свјеснијег сљубљивања са духом хришћанства", нестати, чим се они, којн још страхују, уиознаду са конзеквенцпјама тога васпитања и сљубљивања са духом хришћанства, чим се увере о плодовила н уснесима интернатског образовања и васпптавања наше богословске омладпне. Ако и иосле тога буде „страховања", оно ће бити „сумњпчење" без којега код нас не може бити, а које се већ и данас ионајвише крије нод плаштом тобожњег страховања н бојазни за „самостални" и „слободни" развитак богословске

олладине. А сумњичења тога биће и од сад, јер ће увек бити људи, који не ће хтети ни умети разликовати дисциплпну образовања и васпитања од разузданог слободоумља и незреле самосталности у развитку школске омладине, као што не разликују нп слободу мишљења од самовоље ирохтева, самосталност положаја н уверења од злоупотребе и неприступности разлознма и туђим бољим мишљењима. Но таква страховања, односно сумњпчења нпсу кадра нпкад била, да спрече напредак. којега захтеви времена и потреба захтевају и траже. Слушаоци богословског училишта уживали су у школ. години 1893—-85. разних стиненднја у своти од 7394 фор. а разних припомоћп у свотп од 1365 фор. 50 нов. Број слушалаца био је у ирошлој школској години: у I. годпнн 29, и то из архидијецезе 10, горњокарловачке 3, иакрачке 3, бачке 5, вршачке 2, темпшварске 4. будимске 2; у П. години 24, и то из архидијецезе 7, горњокарловачке ниједан. пакрачке 1, бачке 10, темпшварске 3, буднмске 2; у Ш. години 20, п то: из архидијецезе 6, горњокарловачке 1, пакрачке 1, бачке 8, вршачке ниједан, темишварске 4, буднмске нпједан; у IV. годнни 13, и то из архндијецезе 4, горњокарловачке ииједан, пакрачке ниједан, бачке 5, вршачке 3, темишварске !, из будимске ниједан. Свега у све четирп годнне (разреда) бпло јо 86. Од тих је положило испит у ирвој години 13, у другој 17, у трећој 11, а у четвртој свих 1-3. Од испита је одстунило 3. Слушаоци у четвртој годинп, којн су добили апсолуторне сведоџбе нмали с-у сви испит зрелости.

Карловци, 28. јуна 1895. Поводом дописа у 23 бр. о. .ч. из Коренице, добили смо од г. Данила пл. Будисављевића пароха јошанског нодужи исправак треће тачке записника 25-ог марта о. год. у Кореници одржаног свештеничког збора, ириликом исиоведи свештенства кореничког протопресв^ггерата, по којем исправку то свештенство ие дели једнодушпо о администратору тамошљег протопреевптерата г. Ј. Т. оиако мишљење, суд и расположен.е, како је приказано у односном допису, него да је

већина гамошњег свештенства противног мишљења о свему томе. Г. Будисав .Ђевић је свој исправак наменио као што вели: „истини у ирилог, а у договору са браћом свештеницима који су му једномишљеници." Већ и овим што рекосмо, задовољено је тој браћи свештенпцима. А колико пак истине у истини, и на којој страни има, нека браћа међу собом братски расправе. Распредање таких пи тања путем јавности, мп не можемо потпомагати И за то је о томе ово — носледња у овоме листу.

Б Е Л Е Ш К Е. (Одликоваае владике Милаша.) Црногор. киез Никола одлпковао је задарског еппскона високопреосв. г. Никодпма Милаша велпкпм крстом Данилова реда.

(Епарх, школоки одбор бачки) одржао је даиа 21. јуна (3. јула) по подне иод иредседништвом преосвећеног Госп. Еппскона Дијецезана своју редовну седнпцу и у истој решпо ове предмете: Узет