Srpski sion

„СРШЖИ СИОН."

С тр . 547.

То, што се на овом месту ништа не епомиње о јеванђељу редовно-недел.ном и навело је пок. Ш-ка, да п опет са великом поузданогаћу изрече и ДРУ'У погрешну тврдн.у: „НјдФлл по воз= ДКИЖЖ1Н" спада међу те недел»е, када се, по типику, само празничпо јеванђел>е чита. (Тамо стр. 103.) Но иок. Ш-к је погрешио, што није гледао, како се, по типику, у ову недељу јеванђел.а у разним случајевима читати имају. Ова недеља пада најраније 15 ог, а најкасније 21. септембра; случајеви могу бити ови: 1.) да ова недеља надне у поиразднство воздвижења крста, т. ј. 15.—-20. сентембра; јевавђеља се читају овако: нли по воз= ДВНЖЖ1И; тажс стлгш, <ШЈ,е нл1лтх : а1Д{ ли ни, р/ЛДХ". 2.) да надне 21. сентембра на само оданије воздЕижења крста; јеванђеља се читају : ,,0л"/т Н /Ти по воздвижжж, и дне". Дакле: у оба случаја чита се: прво јеванђеље недеље по воздвижжји, а поред тогајош и редовно-недел>но и јенанђел>е светога. Ни ове недеље није навео г. Р-ц у свом „одговору (,Г. И" 1888 стр. 23.) међу тим је сиомиње у „Вавршиом одговору" (Тамо, стр. 168.) и у брошири (стр. 15.) 0 овој недељи највише спорише пок. 111-к и г. Р-ц. Сиор се водио око тога, је ли год. 1887. у недел>у но воздвиженију поред минејског недељног јеванђел.а требало прочитати још и редовно-недељно јеванђеље т. ј. и јеванђел.е 17. редовне недеље Матејеве, која је те године пала у недел>у ио воздвиженију. Но о томе ћу рећи коју више у идућем, петом одељку, кад будем расправљао: „0 читању Матејевих јеванђеља, а нарочито о „јеванђељу 17. нсдел.е Матејеве, о' Хананејци". 111.) Под 11. октобром је недеља: ,,Откшх оцсл1& «Д/маги> сокоца". У недељу, која пада носле 11. октобра чини ев. црква спомен „св. оцима седмог еабора"; ако недеља падне баш на дан 11. октобра, тада се епомен чини тога дана. Према томе: недеља св. отаца 7. сабора нада, најраније 11-ог, а најкасније 17. октобра. Код ове недеље нема никакових случајева. Јеванђел>а се читају овако: дне н оцјвх Тимннл зач. нв: . . дакле: трво редовно-недељно, па онда минејско-недељно јеванђеље. Чусмо већ, да се но грч. јеванђелистару у

недел.у св. отаца 7. сабора (11.—17. октобра) има читати јеванђеље 4. Лукине (21.) недеље, Јјука зач. 35.; и то је узрок, што је 4. Лукина недеља у таблици ређања Лукиних недеља чае по реду 3-ћа, час у истини 4. недеља. Као што видесмо, по нашем тинику имају се у ту недел>у ирочитати два јеванђе.ља: дана т. ј. редовно-недељно, и отаца т. ј. минејсконедељно јеванђеље. Остављајући — за сада — на страну питање: да ли и по грч. типику у недељу св. отаца 7. сабора треба прочитати два, или само једно јеванђеље, — занитаћемо: какво је то јеванђеље: Лука зач. 35.? је ли то редовно-неде.љно, или је минејско-редовно јеванђеље? Ако је редовно-недел>но јеванђеље: онда је чудновато, да се — по грч. типику — у недељу када црква чини сномен св. отаца 7. сабора, јеванђеље св. отаца не чита, а овамо постоји читаво правило црквено и поје се многе песме у спомен и славу њихову! Ми чусмо и видесмо, да св. мученик Созонт (7. еепт.) има своје јеванђеље које се — кад неде.ва пред воздвижењем падне 7. септ. — иоред минејско-недељног и редовно недел.ног јеванђеља чита и читати има; а гле! 365 св. отаца 7. сабора — немају свога јеванђеља! Недеља св. отаца 7. сабора има своје посебно име, а нема свога посебнога јеванђеља! — Но ако је: Лука зач. 35. минејс.ко-недељно јеванђел>е недељи св. отаца 7. сабора: онда је опет чудновато, да се то јеванђе.ље означује, као јеванђел>е 4. редовне Лукине недеље. Да чудновато је то, јер ми знамо, да се само редовно недељна јеванђел>а означују као 1., 2. и т. д. Матејево, односно Лукино јеванђеље, дочим се минејско-недељна јеванђел.а бројевима не означују. Загледајмо и у таблицу г. Р-ца („С. С." 1894. бр. 1.) на ћемо се о томе уверити. У тој су таблици наведене минејске недеље нод 2. и 9. јануара, 17. јулом, 11. и 18. сеитембром, 16. октобром, 11. и 18. децембром. Па све те недеље — изузев недеље под 16. октобром и 11. децембром — у рубрици „назив редовне недеље" немају на епрам себе никаквога броја; а то је знак, да се јеванђеља тих недеља бројем јеванђеља иојединих јеванђелиста не означују. 0 ирвој изузетној недељи под 16. октобром-^ овде је реч; а о другој — св. праотаца, под 11. децембром приметио сам већ на свом месту, што сам имао. —