Srpski sion

С тр . 550.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 33.

управља к небу, извору најчистије и најсавршеније љубави и у њему се жнва жеља порађа, да ово највише биће што боље уиозна, нестрпељиво очекује онај час, када ће красоту, савршенство мудрости и доброту божју у јаснијој светлости моћи сагледаги, када, ће Бога лидем к лицу моћи видети. Ето, то су у главном осећаји и дела у којима се изјављује љубав према Богу. Па како стојиио ми са овом љубави? Кад узмемо на око, како малаксава оишта хладноћа према Богу и божанским стварима, како је много људн, и то из отменијег реда, равнодушна нрема вери и њезиним нрописима не чудимо се носљедицама свега тога. Празне цркве, недолажење на свету причест н ненризивање свештеника у кућу, носљедице су те. А оне су врло оиасне данас баш у времену,

када је тућа рука аамахнула тешким маљем, да зар Србину убије иобожност и љубав према Богу и свему што је божје, да га с вером развери и од рода одроди. И зато не могу да вам доста напрепоручим даљубнте веру своју, да се срце ваше што чвршће шљуби с црквом, да све прописе вере наше суревњиво иснуњавате и држите. У заклону цркве сачували смо светиње наше, наше леие обичаје до данашњег дана кроз толики низ невоља и мука. Црква ће нам и у будуће хранити и чуваги од прадедова наслеђени српски дух, осигурава ће нам спасење наше, те ћемо срећно прекужити и ово ново искушење, на које се меће Србину вера. Амин. У Сомбору, на Ивањ-дан 1895. Милутин Гавриловић,

свештеник.

ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ. Прилози из збирке Максима Лудаји&а. (Свршетак.)

* * Ова су српска мушка и женска крштена имена наравно само оних нравославних Хришћана, који су се, но сведоџбп много нута номенугог нротокола „нспок^кдакшихсл", год. 1735. у протононијату мохачкопољском исноведили, дакле, не у опште срнска мушка и женска крштена имена, којих је тма у нас Срба. И тако смо дошли дакле до последњег лисга или корице у протоколу, „испок'к= давши)(С/А а , те ће мо са овог листа све бе^ лешке, како су онде исиисане, од речи до речи пренисаги оним исгим нравописом, боље рећи кривописом, и с' тим ћемо иаш ириказ у овом погледу завршити. Ево тих бележака: , /Иарда из апаре астм понкирк Кожнца". , Титош ,,1Лвица Б(личк сказа нд иснокеди со зл= клеткол! чтое ичннла из Кеше с онил« Жена николннј (>!5жицл, да нЈе никоего слшпннл с НЈИЈ ил^елх нити 10 кодилх секе зл жешо, томјк> естх знал* дл Лнл Л стлкла л |8 жл п с

нилг/. иде 8 др!>жстко Л &н н( клзллх л18ж8 ел, н снил! ишлл до О јлл (нчине, н вили тј»и дни пото /и Лтншлл сл др8гн(и 8 Оечко ноле, и послие к*кнчллх и\ поп тал*о со Елагослоке* шел» ноконнлго Елдки /И л ^ илјл . Тлкожде и нед нерки л|8жх сбфи 8 /Ил10ркон кенчллсе со ино10 женок* со Клгослокешел* пршде речснлго Дрхнере^а": ,,Н кнше рЈчжи Тшвицл козелх за сјкј ^докицио жж$ саданм илкнелж Л1 лнд8, а Ан дотле килх нежен*кнх н кенчал га попх Ота= никВкх !5 ГаћшрК и за фое кила неженен далх Елдики г. Фор : л пон8 . . . н коиес« |циста» килх естх ил(л шслл* л'кта л.слдлне жни не= гоке да е л<8жх почнн^о на Б иач К и кога Л18жа ил»а ж«на с нил^х к. л'ктх а шнога л»8жа неил1а гласа никоего, н на то нли ск*кдоке 8 /Иаофкои, Отоича КнленицВ а 8 Илочцб Жилашина ТрВснича". Из ове белешке нод насловом „Тнтошх" дознајемо да је исту белешку баш онај духовник нанисао рго тетопа, који је православне Хришћане у прогопијату мохачконољском год. 1735. о ускршњем посту исноведио, јер иначе ко би то други знао