Srpski sion

СТР. 618.

„СРПСКИ СИОН."

ромонах и проф монашке шкбле Валерпјан Прнбичевић, јеромонах и натр капелан Сергије Понић, иатр протођакон и нрофесор богоеловије Димитрије Бранковић, патр. јерођакон Георгије Летић и ђакон хоновски Гаврил. Литургија је трајала до носле 12 сахати. ГГобожног народа беше пуна црква, а по свршеној литургији народ је прилазио руцп св. патријарха. Затим је Његова Светост у иратњн свештенства н народа погетила школе. Пред јнколском зградом дочекали су Га учитељи и учитељице, а вредни учитељ г. Стеван Радић поздравио је Његову Светост овим говором: „Ваша Светосши, Лреузвишегш Госмодине! Дозволнте, да у венац усхићења које је долазак Ваше Светости у наш убави Приг произвео, додам и ја један стручак радосги и одушевљења, које провејава душе како овдашњег учитељства, тако и омладине, која се у овом нросветном храму васнита и које чини, да п наша срца у овоме часу брже и .јаче бију. Колико је на наше пријатно душевно расположење утицала срећна околност, што можемо изаћи пред представника вере нам православне и верног јој и будног чувара, толико је и осведочење, да тчитељство, као расадннка нросвете у народу нашем обасипају у великој мери зраци љубави и милоште, који одсијавају из нлеменитог срца Ваше Светости. У грудима нам срце заигра, када само . помислимо, пзмеђу осталога на просветни храм, који се ноносно диже у старом граду Сомбору, пз кога ће излазити здрав телом и душом млађи учитељски наранггај, да ради на моралном и интелектуалном унапређењу нашега народа, а поносимо се, што је он впдљиви доказ данашњем, а и будућим нараштајима сведочиће о неизмерној љубави Ваше Светости ирема нросвети и учитељству. Ваша Светост! 1Пто учинисте просвети, учинисте учитељству, што њему, то народу; а иошго смо ми увек у народу, знамо да он с нама мисли и осећа, те изволите примити нашу заједничку захвалност уз жељу, да Вас Свовишњи много година поживи па процват цркве нам и школе и добро нам дошли у ова.ј просветни храм, живио !" — За тим је Његова Светост носетила све разреде, свугде дочекан и испраћен са: Живпо! Његова Светост посетила је и све цркве, у свакој дочекан од свештенства Римокатоличку цркву такођер је св. натријарх по-

сетио, а за тим учинио посету и неколицини грађана ирншких, а онда у стану нроте Николајевића иримао разне депутације. У иочаст високоме госту приређен је био ручак у хотелу н кући честитог грађанина г. Пуље, на ком е било до 70 особа. За ручком је Његова Светост здравнла Његовом Величанству цару п краљу Францу Јосифу I. а затнм светлом бану Куен-Хедерварију, па честитој онштини иришкој. Прота Николајевић наздравио је врло лепо Његовој Светости. Здравице су праћене са бурнпм клицањем. Још тај дан у вечо повратила се Његова Светост у Карловце допраћен од Ирижаиа до ман. Крушедола, ионесавши са собом лепу усномену на Ириг и честите Ирижане, а оставив Ирижанима слатку и ноносну успомену на свога доброга Архинастира, у којој ће увек клицати с поносом и благодарношћу: Живио Патријарх српски Георгије Бранковић!!* С. * Оеим овога дониса, добили емо након неколико дана по одлаеку Његове Светоети из Ирига и ирпватно писмо, у којем нам се саопштава ц црта одушевли ње Ирижана према Његовој Светости. Између осталога ишне нам један пријатељ и ово : „Овде је све одушевљено. Наши ратари не могу да се нахвале Његове Светости. Услед иоведена разговора од стране Његове Светости иред депутацијом о „каји", велико је разуверен.е. Велико негодовање против иисања наших новина." До таког разуверења доћи ће свако, кад сазна право стање ствари о „каји". Ускоро 1)С се то стање предочити, а дотле ће вал.ада „кајоманија" сс стишати, па ће се лакше истина и у том питању схватити и примити. — У. —

Липовчани, концем авгуота 1395. (Лосета еиискоиа Мирона НиколиЛа). Месец август 1895. остаће у иарохијама Липовчани, Иванић и Срнској Капели дуго и дуго у лепој успомени, јер тај месец заиаде и ове три нарохије енархије иакрачке а протопрезвитерата беловарског, ретка срећа, да виде у средини својој опће Јвубљеног и поштованог архијереја свог Мирона. Високопреосвећени госп. еиископ наш, тек што се је иовратио са оиоравЈвања свог у Глајхенбергу, дао се је одмах на овај тешки пут аиостолске службе своје н не жалећи напора теле-