Srpski sion

Вр. 37

„СРПСКИ С ИОН."

Стр. 617

и архимандрити, гргетешки г. Иларион Руварац, хоповски г. Шевип и игуман бешеновачки г. Павловић. На излазу из манастира, а на друму иришкоме, чекали су Његову Светост Ирижани на 20 каруца и још впше коњаника са сриским тробојницама у руци Тако праћена Његова Светост ушла ,је у Ириг,- дочекана пуцњавом прангпја, брујањем звона и урнебеским клицањем честитих Ирижана и свога милог народа. Куће су биле искићене сриским тробојницама. Неирегледан народ слегао се, и усклицима „живео" не бп кра.ја. Кола, на којима се возио св. патријарх Георгнје, била су до лепо снремљеног славолука пснуњена већ цвећем, којим су њежне ручине и нлеменита срца иришких Српкиња обасппала Његову Светост Улазак Његове Светости у Ирнг био Је велнчанствен, триумфалан ПГколска деца које беше до 500 на броју, дочекала су такођер свога доброг Иатрнјарха, са усклицима својих анђелских срдаца; а мала ученица и ћерка Илије Гудурића поздравпла је Њесову Светост и предала :.;у дивно цвеће. Упмецрквене општине ноздравио је, нод славолуком, Његову Свегост млади капелан иришки Богдаи Дејановић овим речима: Вагиа Светости! Иреузвишени Господпне ! Давнож^љени тренутак, кога су св:т, почам одневине дечице надо седих и изнемоглих старина, са највећом радошћу ишчекивалн, ево насгупио је. Груди целога графанства иришког иснуњене су највећом радошћу, а откуцаји срца њихова пуни су љубави и оданости према Вами, црквеној иоглавнцн нашој.Акако да се не радујемо, када видимо у нашој срединн онога човека, који је својим радом — као црквена поглавпца наша — покачао, даје прави син народа нам српскога, да је нраво чедо мплог нам нравославља еветог. Како да не љубимо Архипастира како да ннсмо одани нрема ономе Поглавицн о коме смо се уверилп, да нас љуби о коме смо се уверпли, да се очински брине о срећи и напретку свију нас, васцелога Српства овостраног. Ваша Светост! Поздравља ; ући Вас као таковога Архииастира, каотакову црквену поглавицу нашу и желећи да Вам нремилостпви Вог подарн што више века, како би ирема томе, и што внше моглн порадитн на срећн и напретку

милог нам народа српског, те како нами тако и другима Вашим долмском радост чинити, донустите ми, да Вам у име благодарности и на том Вашем раду, и на Вашем доласку у нашу средину у нме целог грађанства иршиког целивамВашу св. десницу. Жнвилн !! — Говор нладог канечана народ је пропратио са неирестаним клицањем: „Живио патријарх и добро нам дошао!" Затим се св. патријарх одвезао у стан заслужнога и честитога пароха и проТ '>јереја Василија Николајевића. У 10 сахати дошло је гвештенство ио Његову Светост, да га допраш у цркву. Кроз шпалир од силнога народа који се слегао да види свога Поглавицу п да нрими архијерејски благослов, кренула се Његова Светост у саборну цркву. Беше то по;ава и призор дпван; да човеку заигра срце у грудпма, а Србину да суза полети на око, као што је и чинила, као што ЈО II бИЛО. Пре него се отпочела св. литургпја, са часних двери, са крстом у руци. ноздравио је св. патријарха протојереј г. Васа Николајевић красним говором У говору своме даде израза радости целога Нрига. што види Његову Светост у средини својој, што види мудрог и будног архипастира код стада свога. Сво.ј говор завршио је г. ирзта са ноздравом народним : „Добро нам дошао мили Архипастиру !!Његова Светост примивши од г. проте крст и архијерејску пггаку, окрену се народу и отпоче архијерејску дивну беседу и очинску поуку, захвалпвши се на првом месту благочестивој општини иришкој на тако леном и сјајном дочеку; на радости њпховој коју изражују на уста свога пароха Беседа Његове Светости била је од срца тпговорена, иуна поуке, пуна савета, испуњена бригом доброг оца за децом својом, јер је хтео седи Архијереј, да им ултге у груди љубав н слогу међу собом, да их утврди у вери нравославној и врлинама хришћанским, да их утврди у оданостп према властима и земље господару, Његовом Величанству, цару и краљу! Беседа Његове Светости ираћена је усклицима раздраганих срдаца нрисутног народа. После беседе Његове Светости отпочела је света литургија, коју уз Његову Светост одслужише г.г. архимандрити Иларион Руварац и Митрофан ПГевпћ ; игуман Митрофан Павловић, нарох и нротојереј Василије Николајевпћ, је-