Srpski sion

Б р . 37.

„СРПСКИ СИОН."

а мамон им заповеда да буду свима неиријатељи и злотвори. Мамон, оне који су му одани привезује за трошна и ништава блага земаљска а Бог. љуб. Хришћани, ослобађа нас од излишних н некорисних брига, и зановеда нам да сабиремо благо п богатства на небесима Па кад је то тако, онда и ми, љуб. моји, одбацимо од себе ирекомерну жељу за златом и богатством. Јор богатство п ириврженост земаљскомблагу, јесте једна од нај јачи препона. за блажену и вечну будућност. Оно је и овоме јеванђелеком младићу сметало, да може савремени јеванђелскн жнвот постићи и за Христом поћи. Ево што нпм о том данашње св. Јеванђеље прича. (Навести треба текст, св. јеванђеља у преводу). Овај младић. ко'и се у данашњем св. Јеванђељу спомиње; мада је среброљубив, ипак није нритворан и лукав. Он не приступа Христу Спаситељу, да га искушава, но као поштен и добар младић, који је иснуњавао закон божији: заиста је од срца желео живота вечног. Па у то.ј жељи, скромно је и.зшнао иред Христа и заиитао га: „учитељу благи! какво ћу добро да учиним да имам живот вечнн?* А он му рече: „што ме зовеш благим? нико није благ осим је^ног Бога." И заиста, овај је младић сматрао Христа, као обичног човека и назвао га је благим, не као Бога, но као човека и као једног јеврејског учитеља. Зато му је Христос и казао: „што ме зовеш благим?" када сам по твом мишљењу обичан човек. Само сам као Бог благ и имам неисцрпиви извор благодати. Ово је Христос рекао, не да тиме лиши људе своје благодати, него да покаже, да је баш у њему оличена благодат. А уједно је тим речима одбио од себе ласкање, те је тиме и нас научио да не примамо похвале и улагивања. На када је овај младић, тако силно желио живота вечнога и ради тога се и самом Христу обраћао; — то му је Христос и ноказао нут којим ће ући у живот вечни, а то је испуњавање заповеди. Но почем је овај младић мислио, да осим законом пронисаних заповеди има још и других, које човека у живот вечни увести могу; — зато је запитао Христа; „А којих по зановеди?* На то му Исус рече: „да не убијеш, не чинпш прдљубе, не украдеш не сведочиш лажно; поштуј оца и матер, и љуби ближњега свога као самог себе." Овим речима Христос је упутио овога младића на

тачно и ревносно и спуњавање дужности својих, К0 ј е С У У закону божијем прописане. А испуњавање закона н заиовести божјих, јесте једно главно и велико средство за получење снасења нашег. II без тога не треба ни да се надамо да се спастн можемо. И ма да се овај младић пред Христом иолвалио, да је све заиовести у закону божнјем изложене, .још од младости своје сачувао; ипак му .је Христос одговорио, да он још нема дово.1>но заслуга, да би се сином живота вечног назвао. Јер није само то доста неоштетити ближн.ег свога и иежелети му никако зло; него је још нужно и учинити му сваку милосг и свако добро. Сваки је човек наш ближњн. II да је овај младнћ љубио блнжњега свога, тада би он све што има разделио са оним, који мало имају илп који ништа немају. С тога на питање младићево: „шта ми још треба?'' Исус му рече: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди нродај све што имаш и подај сиромасима." Овим речима Христос је иоказао, да овај младић, који је за себе држао да је еавршеп, ипак није савршен, те му је иредложио једну од јеванђелских заповести, коју треба иодпуно да испуни и тек онда ће савршен бити, а то је: да баци на страну сваку иретерану тежњу за богаством. Уједно је овим речима Христос изобличио овога младића. као среброљупца и роба имању и благу земаљском; те нас је тиме иоучио, да нас ирекомерно среброљубље често лпшава сваке врлине, с тога треба да гонимо далеко ову страст од себе. Хрпстос је даље рекао младпћу ово: „И имаћеш благо на небу." Имаћеш благо, које је бол.е и веће од сваког блага земаљског, и које се само добрим и богоугодним делом, светим и праведнпм животом,. задобити може; г 11а хајде за мном," а то је: пођи стопама мога живота и испуњава.ј зановести моје. „А кад чу младић реч, отиде жалостан јер беше врло богат." Отишао је ожалошћен зато, јер му је немогуће било да пође за Христом А то с тога што је сребро.т>убље у души његовој тако укоре, њено било, да је остале врлине срца његовога еасвим потиснуло. И он, ма да је врло богат био, то инак жели да још богатији будете жали да на жртву нринесе благо евоје