Srpski sion

стр. 628.

читим за то одре^еним гра^анским чпновником, и тек после тога могу се вереници и у цркви својој ио обредима своје вере венчати. Мимо то, исте законске одредбе наређују, да се питања о ваљаностп п разводу брака у будуће решавају код графанског суда. Значај тих нових законских одредаба у том је, што ће се од сад само тако звани грађански брак сматрати законитим у држави, и што ће у брачним питањима само одлуке гра^анског суда пред грађанским законом меродавне бити. Тим је државно законодавство одузело хришћанском браку и црквеном брачном праву сваку грађанско-правну важност, налазећи томе разлога у оној основпој мисли, да се делокруг цркве и делокрух -1 државе на пољу брака оделе тако, да држава без обзира на црквено учење о браку исти искључиво у правним и друштвеноморалним одношајима његовим регулише, остављајући цркви право, да она у свом делокругу према свом учењу, начелпма и појмовима обвеже своје верне на вршење црквених дужносги у погледу склапања брака, и да црква и на даље врши над својим вернима судство у брачним стварима, само што црквени бракови и црквено брачно право неће имати нмкакве грађанско-правне важности ни обвезе. Савезно са тим законом о обвезности тако званог грађанског брака установљено је законом и то, да се поједини случајеви рођења деце, ступања у грађанскн брак и смрти уводе у матице, које ће на то одређени државни чиновник водити, и да ће у будуће само из тих матица издани изводи важити као ваљани. Према тим новим законским установама св. Архијерејски Синод овај но дужности налази за нотребно, да ире свега обележи значај наше православне цркве у одношају њезину према људском друштву у опште и српском иароду посебно, као и главна начела црквеног учења о браку п породици. Наша православна црква Богом је установљена, и као такова, она је у свима временима и пределима, код свих народа и у свим приликама увек једнако способна и моћна, да делује на васпитање и облагоро^ење људског духа п осећаја, и на уређење правилних одношаја међу људима, не употребљавајућп за то никаквог другога ор}фа, до ли божанствене науке. Она храни душу човека бесмртношЕу, блажп страсти, теши слаба е]»ца н уводи човека у миран, задовољан и сретан живот. Па и онда, када прпвидно пзгледа. да је надвладана, њена сиага ипак тајанетвено делује у срцима људскима, и она опет ускрсава изнад земље у божанственој моћи својој. Она је нреживела векове н непогоде многе, па је инак данас помоћ њена исто тако нужна, наука њезина исто тако света и узвишена, љубав њена исто тако чиста и савршена, нада њезина исто тако утјешна, као да је она данас за нас основана. И српскн народ стојећи под моћним и спасоносним окриљем божанствене цркве православне сретно је до данас очувао своју милу прадедовску веру и са вером своје име народно и црквено-народне обичаје своје. Од св. Саве као основатеља српске црквене независности православна вера постала је нераздељиви део обележја и значаја народа српског, ттостала је душом сваког Србпна, скровиштем народних еветиња, залогом народног живота, аманетом српског родољубља, и та вера помагала је Србину и одушевљавала га; када му је ваљало окушати моралну снагу своју. Ово вам напомнњемо љубазни, нарочито данас, кад вас дужност према православној верп и њезиним светињама позива, да будете достојнн потомци ваших дичних предака, када само до вас стоји, да ли ће наша православна црква и у будуће бити оно, што је била до сада, и да ли ће се њене установе и светиње и у будуће држати и чувати. На то вас подсећамо даиас, када се црквена свест српског народа у Угарској има да окуша, када имате да покажете, колико Србин Своју православну цркву и њезине свете установе цени и уважава, када вам се

„ШЧ1С1Ш СИОН. и Вр. 38.