Srpski sion

Г ,р. 40

„СРПСКИ сион/

С тр . 663.

Захтевамо да нам се заштити лична без бедност и безбедност светиња и у престоници нашој, како се не би више ионовиди

варваризам и брука, у каквој је Загреб огрезао 2. (14 ) октобра о. г. Јереми^.

& к& единаго Вога.

(Наставак). Но метаФИСичке мисли и нојмови нису за свакога; стога се промислу Бога и Оца нашега и прохтело да се објави начииом који је човеку много јаснији и приступач нији, а то је помсћу језика и речи. Тај прохтев пајвише промисли изведен је тако чудним и необичним начином, да нас већ и сам тај иачин уверава о истинитости религије коју нам он иредочи износи. Бог је личио говорио с човеком. И благо оном који те речи Божије, које је он Сам о Себи изрекао, што боље проучава и што чешће понавља. Да видимо дакле и ми сада шта вели Божанствено откривење о Богу самом: „Господ је истинити и прави Бог, Он је Бог живи вечни цар. Од гњева Његова дркће земља, и народи не могу издржати претње Његове". „Господ је утврдио васелену мудрошћу својом, и разумом својим разапео небеса. Његова мудрост разврже јазбине и претвара у росу облаке. Он рече и поетаде; нека буде светлост и би светлост. Он је тај, који је небеса раснрострво". „Ко је измерио воду прстима својим и небеса премерио пеђу?Ко је измерио нрах земаљски и горе измерио на мерила и брег-ове на иотег? Или ко је затворио море вратима, кад као из утробе изиде ? Кад по ■ ставих за њ уредбу и метнух му преворнице и врата и рекох : довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту се устављати поносити валови твоји. „Подигните горе очи своје и видите: ко је то створио ? Ко изводи војску свега тога на број и зове свако ио имену и велике ради силе Његове — јаке моћи не изостаје ни једно".

„Он шаље светлост и полази; на позив његов одзива се дрктећи. Звезде просипају еветлост своју свака са свога места радујући се. Он их зове и оне одговарају: ево

нае! Радосно нросипљу светлост нред Творцем својим. Вечни Бог створио је све без разлике. „Ко је управљао дух Господњи? Или му био саветник и научио га? Гле народи су као кан из ведра. Сви су народи као ништа пред њим. Свако је тело трава и све добро његово као цвет пољски. Суши се трава, цвет онада кад дух Господњи дуне на њ. Суши се трава и цвет опада, али реч Бога нашега остаје до века. С ким ћете дакле изједначити Бога? и какву ћете му прилику наћи? Не казује ли вам се од искона? Он седи над кругом земаљским, и њезини су му становници као скакавци; Он је разастрво небеса као платно и разапео их као шатор за стан. Ја сам Господ пЈ)ви и последњи Ја исти! Ја сам једини праведан, и остајем непобедими цар на веки. Не говори : ја ћу се сакрити испред Бога мојега; јер ко води тамо горе о мени рачуна? У великој овој мешавини нико ме и не нримећује, јер шта је моја душа према неизмерним створењима? Наопаке су мисли ваше. Говори ли дело за онога који га је начинио: није меначинио? и лонац говори ли за онога који гаје начинио : не разуме? Јер гле! И сама небеса, и морска бездан, и цела земља, и све што је с њима. све стрепи од његова погледа. Господе, ти ме кушаш и знаш. Ти знаш кад седем и кад устанем, Ти знаш мисли моје из далека; кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путове моје видиш. Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш. Састраг и снред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку Своју. Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим. Куда бих отишао од духа Твојега, и од лица Твојега куда бих утекао ? Да изађем на небо. Ти