Srpski sion

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО - ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЈ1АВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. власшк: " уредник: Њ. Светоет Српеки Патријарх Георгије. Протојереј Јован Јеремић.

У Ср. Карловцима у недељу 15. октобра 1895.

СЛОБОДА ВЕРОИСПОВЕСТИ.

I. Законска оспова о- слободи вероисповеети иримљена је у горњој угарској кући. Оиа ће добити и своју највиигу санкцију ; иостаће и закон. А то значи : гриЈјани Угарске моИи &е пеприиадаши пи једпој вероиствести, а ка.д усхшу моИи Ие пршасти којој хоКе, па и јеврејској. То је ето тавелпка реформа, којомје модорни либерали зам усрећио и Угарску. То је најнови.ја либерална реформа, пред нобедом које стрене и победиоци. Другу половину те реформе одобравамо и ми, у оквиру хришћанских вероисповести Слобода пстините савестп п религијозиог убеђен,а ју несумњнво захтева, јер има непобитно ираво на слободно раснолагане са собом. Како .је човеку вера и религијозно осведочење, така треба да му је и вероисповесг. Јер иначе, или му је вера лажна, или вероисповест лаж.

Но вера је човеку и урођена, верски осећај најприроднији и неопходан. Без вере човека нема Безверје постојп само на уснама и у ћуди човековој. Осећаје срца човековог, као што је осећај религијозни, може рђаво васпитање тупити, може ћуд ућуткавати, реч прикриватп, али га уништити не може ништа и нико. Сваки,-дакле. човек живи у вери и с вером. А вера мора имати свој израз. Сваки, дакле, човек мора по томе имати и сво.ју вероисповест. И за то је други део најновије велико либералне реформе неприродан. Он је за људе каки људи -нису. Ако се та реформа жели ипак правдати, могла би се правдати само тиме, да се њоме мисли људе начинити онакима наки нису. т. ј. безвернима, безбожнима. Можда се то и жели, само да се задовољи мржњи и антагонизму према цркви, као што се концем 18 века то хтело из зависти према цркви. Тај антагонизам је изазвала римска