Srpski sion
В р . 42.
чад примале би у елучају снојења фондова и из општег мировинског фонда исту ону мировину, прииомоћ или милостињу, коју данас примају или коју би имали примати из архидијецезалног фонда, а према штатутима овога. Но противници снојења фондова ће нам пружити прст на §, 22. мировинске уредбе који овако гласи: У случају да би се број умировљеника толико умножио, да камате и годишњи прилози не би довољни били за нодмирење постојећих мировина и припомоћи, у том случају имаће се од сваке мировине односно припомоћи саразмерно одбити онолико, колико унрава завода овога за потребно пронађе. На против пак. ако би се по времену приходи овога завода знатно повећали, моћи ће управа на предлог епархијске власти, по оконостима и потреби постојеће мировине и припомоћи повисити, као и милостиње делити у границама ове уредбе. С обзиром на мртва слова овога § а би им бојазан могла евентуално бити оправдана. Али и та је бојазан неоснована с обзиром на то, што је 28 §-ом мировинске уредбе остављено управи архидијецезалног фонда. да споразумно одлучи и о начину, на који 11е извесши и утапачгти сиојење овога са отшигш мгсровинским фондом. А то значи, да ће управа архидијецезалног фонда моћи између осталих начина, као услова спојењу своме са општим фондом , поставити и овај захтев: да удовице сирочад чланова архидијецезалног фонда, с обзироаГтГ спаЈање капитала арлиднјбн^иншФл са општим, а без обзира на евентуалитете које иредвиђа ирви одсек 22 §. мировинске уредбе, имају из оиштег фонда бити иодмириване безусловно у целости својих тражбина. По углављењу и нримању таког услова за спојење архидијецезалног са онштим мировинским фондом. бојазан за сигурност мировина и нриномоћи архидијецезалних свештеничких удовица и сирочади отиада сасвим. Бојазан та пре би имала места баш за случај неспојења фондова, а с обзиром на стање нашег архидијецезалног фонда. По рачуну тога фонда за г. 1894. плаћа он саме мировине годишње 4.955 фор., милостиње издаје 170 фор., осталих трошкова 550 фор., свега, дакле: 5675 фор. Капитал од 100 хиљада форинти, према томе, треба да се из-
да.је увек п цео на 6% камату, а да узмогнс. тај редовни и садањи веИ нздатак подмн■риватгл. А јамчити увек за 6°/ 0 камату и то на цео капитал од 100 хиљада форината нашем архидпјецезалном фонду, као и за уредно утпцање те камате, већ и с обзиром на природу управе тога фонда; — ми с наше стране не би ни хтели ни могли; а уверени смо, да и господа противници спојења фондова не би ни хтела ни разложно могла за то јамчити. А то значи, да прнход архиди.јецезалног фонда није баш најсигурнији, а да би могао своје редовне и неизбежне издатке увек подмиривати. Такво пак стање нашег фонда доказује, да је он иреоштергИен. А кад се свему томе придода и тај сасвим могући евентуалитет, да број удовица и сирочади порасте, онда смо близу опасности, која прети удовицама и сирочадима тим, да им се мировине, нрппомоћи и милостиње смање баш у партикуларном нашем фонду ради мањег прпхода фондовског него што би му био редован издатак. Дакле, опасност смањивања мировине и припомоћи нашим удовицама и сирочадима ,је — према фактичном стању нашега фонда близу већ, дочим за случај спојења његова са општим фондом та опасност апсолутно не може, према горе реченом, наступити. Кад не би, по свему томе, у случају спојења фондова, било никакве опасности нп за удовице које већ уживају мировину из архиЈ шјрпр.заиног фо нта^ ни за удовице, које бп евентуално стекле право на ту мировину, као супруге данашњих чланова тога фонда; кад се, дакле, снојењем фондова не алтерирају и не доводе у сумњу и опасност њихова ирава на пензију, кад се на нротив свима члановима то ираво осигурава и зајамчава, а половини чланова архидијецезалног фонда то право по већава са 100 и 150 на 200 ф., без икаквог њиховог доилаћнвања у оишти фонд; кад се, надаље, чланови архидијецезалног фонда спајањем фондова ослобађају новог улагања чланарине у општи фонд и нлаћања евентуално досиеле 6°/ 0 камате на ту члаиарину испод 40 године живота им: онда су то све разлози, да би чланови архидијецезалног фонда, банГу интересу своме и својих удовица, требали да иристану на