Srpski sion

С тр . 830.

„СРИСКИ СИОН. и

Б р . 51.

§• 57. Питомци четврте године богословског училишта вежбају се у састављању проповеди и (усменом) говору. §• 58. На крају сваке школске године држе се нрема иосебном иравилнику, који се има саставити и издати, јавни исиити из предмета, који су те године свршени. ГЛАВА XI. Завршне одредбе. §• 59. Богословско училиште карловачко има свој иечат са натнисом „Православно српско богословско училиште у Карловцима" око лика заводскога иатрона. §. 60. Уз богословско училиште карловачко постоји богословијска библијотека под надзором унравитеља, којом се могу корпстити наставници и ученици богословског училишта. П р о и з в ЈБегово Високопреосвсштснство, епнскоп тсмишварски Никанор ПоповиИ благоизволио је дана

§• 61. Плате, повишице, мировине награде и прииомоћи, које се у овом штатуту спомињу, као и сви други трошкови на издржавање богословског училишта карловачког нормираће се засебном уредбом и подмнриваће се из прихода срп. прав. нар. цркв. клирикалног школског фонда., а дотле остаје садаље стање. §• 62. Овај штатут одобрен светим архијерејским синодом православне српске митрополије карловачке, ступа у живот са почетком школске године 1896/7 (шесте-седме) Све друге своодносне, одредбе, које се неслажу са овим штатутом станл.ају се изван крености. §. 63. Изведење овога штатута новерава се митроп олиту-патриј арху ср п ском. Из седнице св. архијерејскога синода држане у Карловцима дне 22 септзмбра (4. октоб])п) 1895. године. Георгије с. р. Патријарх. е д е њ а. 13. децембра ироизвести ђакона Евгеннја .Јетицу за иротођакона.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. НАЈНОВИЈИ ПОКУШАЈИ УНИЈАЋЕЊА.

Иод овим насловом доноси „Србобран" у своме 143 броју извештај из Далмације у ствари прелаза у уннју некпх православних Срба око Врлике у Далмацији. 0 то.ј „унији" било је гласова н писања у разним лнстовима, па и у београдскоме „Миру". Ми не хтедосмо до сад ништа јављати о тој и немило.ј и ружној појави Не знадосмо у чему је ствар, на избегавасмо да се на основу дОсадањих вести можда и огрешнмо, било о чију личност, била о саму истину. Но горе "означени извенггај „Србобранов" унео нам је у ту ствар толико светлости, да нас осим других својих знакова већ и објективиости својом овлашћује, да ту немилу иоја-

ву и својим читаоцима саопштимо, а да о њој кажемо неколико речи. Јасно је. да је у односном крају Далмацнје учињен прозелитизам у корист грчкокатоличке вероисповести међу тамошњпм православним Србима Јасно је, да су при томе унотребљена средства п начини, који се косе како са државним законима, тако и са јеванђелскнм духом н божанском сврхом Хришћанства. Јасно је, да је том „унијом' 1 ночињено духовно насиље. Колико је нри свему томе удела имао пресветли г. бискуи крижевачки Дрохобецки, осгављамо свакоме да изводн не толико из ниже саониггеног извештаја, колико из догађаја после његове носете и боравка у Врлици. Па