Srpski sion

Бр. 1.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 9.

злим, мјесто давраћају добрим. Но „зло добра донијети неће," и добро уроди добрими код непријатеља наших, јер у свакоме човјеку, био ои ма како неваљао, има ипак њеки дио добра, њеки дио образа Божијета, на то добро, тај образ треба да љубимо, треба да га сачувамо у човјеку, као што нас је томе научио Христос на крсту, свети Стеван под гомилом, и толики други аностоли и ученици Хрисгови и мученици за Христа, од светог Стевана до данагањега дана. Али многи од нас на жалост неће да знаду за науку Христову, па зато немогу ни да љубе непријатеље своје. Жестоко орце неда им, ни да право мисле, ни да ираво виде, а ни да вољу своју нодложе вољи Божијој. Христос који знаде срца наша, знаде и то, да смо ми кадри љубити неиријатеље наше, јер да нисмо кадри, Он као Бог, милостив И праведап, неби тражио од пас оно, што нисмо кадри учинити, оно што није за добро наше. И ми смо заиста кадри љубити ненријатеље наше, само ако непустимо ср цу нашем на в о љ у да узаври на ватри страсти наших, ако иеоставимо у себи жалац самољубља нашега и сујете. жалац који иотстиче у нама мржњу и освету, а угушује љубав и милост. Ми смо заиста кадри љубити иенријатеље наше, али само ако учињену нама неправду н есудимо по ономе, како нам изгледа на ирви летимични ноглед помућеног од освете ока пашега, него ако се најире стишамо, п нотанко и са свију страна исинтамо: зашто су нам људи непријатељи? Није л' их можда ко па то навео и противу воље њихове, ил завео даље, него што су и сами у почетку мислили да иду. Ил' да ннсу ти људи такова срца крута, љута, немилостива, које неможе у свему онако, као што може срце мехко. кротко, милостиво само по себи. И ако најпре тако све ибНЈјтамо и просудимо, ми ћемо увидити, да нам заиста нису непријатељи сви опи, које држимо за непријатеље, или барем да иам нису непријатељи онолико. колико мислимо да су. Увидићемо, да нам многи и миоги нечине зла из срца злога и с намјером, пего из незнања, или на говорени, заведени од других,

или што им је срце отело мах, на нису свагда кадри бити му госнодар. А ако се баш и неможемо свагда довити разлогу зашто су нам људи непријатељи, а ми у хригаћанском трпљењу нагаем и смирености, скругаимо срце наше и иригнимо главе наше и покоримо се.вољи Божијој и љубимо ииак неиријатеље нагае, јер је то света Божија в о љ а, праведпа н а р е д б а Његова и закон Његов савргаени ! И тако нам ни у коме случају не нре остаје друго, него слушати Божију и н р а штати свима и љу бити се са свима, особито када помислимо, да и Бог прашта нама само у онолико, у колико и ми ираштамо другима који су нама учинили гато на жао. „Ако ви непрагатате онима, к о ј и с у у в р и ј е д и л и в а с, т о н и 0 т а ц в а Н1 Н е б е с н и н е ћ е простити вама г р и ј е х е в а га е." Тако говори Христос Снаситељ свима нама, који гријегаимо свакога часа и молимо Бога да нам прости. И према свему томе, треба да имамо срца с непријатељима нагаима као са људима слабима, сашлима са нута правога, палима под власт таме и мрачаја, па да им иомогнемо да изађу на пут среће и спасенија свога, и да славе Бога, заједно с нама; а да славе и нас, који смо им иомогли, окренити се к Богу, и спасти душу њихову. А ми да се радујемо гато смо им помогли, гато смо их окренули к Богу и снасли, и гато су за то имена нагаа нанисана на пебесима, јер смо иснунили вољу, не своју, него Божију! Велики свете цркве нагае празници, велики су љубави Божије према гама гријешнима свједоци, који нас оиомињу да примљену од Бога љубав један другоме враћамо, да нанесене нам увреде једап другоме праштамо, па да и нама ирости Бог гријехе нагае. А особито је празиик Рождества Христова свједок велике Божије према нама љубави, која за цијену измирења људи између себе и с Богом, није жалила дати ни Сииа свога јединородиога, да научи нас и ономеие, да смо и ми за цијену измирења тога дужни да принесемо и иоднесемо све и сва. И ми ћемо нринос тај поднијети лахко,