Srpski sion

С тр . 38. „СРПСКИ

службу Божју отимају се за аиостол и чирјаке ; кад одрасту, црква им је потреба душе и срца, у њу одлазе, да иред икоиом Светитеља принесу молитве своје; да пролију сузе нокајања, да се сједине са узором срца свога! Све су то утисцп из млађане, пријемљиве добе пајраиијега детињства. У храму Божјем, посматрајућп иконе свете. слушајући пјесме узносите, гледајући великољепно богослужеи.е православпо, раскрива се постепено сва величипа и дивота слике, коју је млађано срце дјетета код куће упило — усвојило. С тога и вели Госиод : оставите д'кгеи !цш\-одити ко лп1'к м не враните илга (Лук. 18 16) оиомин.ући хришћанске ]>одитеље, да марл.нво шаљу дјечицу своју и мушку и женску, и мању и већу, у цркву — к Њему. гдје Он има нрестол свој, да нх у крилу своме помилује и благослови (Марк. 10 16) Ко из дјетињства не осјећа тако, тај до тога осјећања никада доћи иеће. ЈБубав према Богу у Његовој светој цркви, љубав према светињама своје цркве, не да се научити из књига Живот куће српске, примјер родитеља кн.ига је једина из које се учи и усваја дух хришћапства, дух пра вославчја нод чијим окриљем живи нчрод паш. Када се у кући српској ие иде иикада к столу, иити се лијеже ии устаје без молмшве', када отац никада не иде ии на какво дело и посао, да се не препоручи Богу и мајки Божјој. а када мајка српска и почима и завршује сваки посао кућни знамењем чг.снога крста, на када то и од дјеце траже они ; опда како да се ие приуче томе свему, како да се не усели»дух цркве нравославне, У АУ Ш У и срце све чељади кућне; како да цјжва. п.ене установе свете и снасоиосие, ие буду душом душе, животом живота, потребом пад иотребама тако васпитаних синова парода нашега. Кућа таква, у којој јс такав живот, ])алује ее даиас искрено, дост.ојно и ираведно, је]> Снаситељ пије далеко. оп је у њој сваки дап и час, иајсветпји узо]>, пајмилији посве дневни разговор п>езмн ! Зато л.убл.ени моји. прпонимо сви, свак са сво1а мјеста и колико може, да се света вјера и дух пркве наше утврди и распро-

СИОН." Б р. 3.

стре по свима путовима живота и рода иашега, како би сви ми, и знатни и незиатни, богати и спромапши, учеии и пеучени, могли разумјети истину Христолу и разумјевши је у слободи духа радоспо ускликиути : Хрнстос се роди, мир Божји ! У Ллашком , у часпи Божићњи пост 1895. Горе номенути емнрени : /ИУрилх

Јеремија Мађаревић изабрани епиекоп будимеки. Родио се 1822. год у Батосеку, у толнапској жупаиији, од оца Романа, православнога на]>оха и матере СоФије Игалић. Основне школе изучио је у Батосеку и Баји, гимназију у Мохачу и Баји, филозофију у Кечкемету, а богословско училиште у год. 1840, 1841. и 1842. у Ср. Карловцима. После добрим уснехом свршених богословских наука оженио се с јесени 1843. год. с Јелисаветом. ћерком кишФалубскога пароха Глигорија Бошњака и положив 1-ог Фебруара 1844. успешно стечајни иснит. буде истога дана у будимској цркви рукоположен за ђакона, а други дан за нрезвитера и конзисторијом будимском оп])едељен за личнога помоћиика своме тасту пароху кишФалубскоме. После смрти овога у месецу марту 1844 буде именован нрво за администратора, а затим јула месеца год. 1844. за пароха кишФалубскога. Обављајући као па])ох кишФалубскп савесно своје душенопечитељске дужности, буде год. 1847. еиископом Платоном Атанацковићем ностављен за намесника протопрезвитерата мохачкога и приседника конзисторијалног и одликован црвеним нојасом. Обављајући своје нарохијске и намесничке дужности тачно и савесно, стекао је г. Јеремија Мађаревић пе само љубав и ноштовап.е своје настве, иего н одапост иарохијског свештеиства нротонрезвитерата мохачкога и уважеп.е политичке области, [ која га је избором за жупаппјскога и])едставиика одликовала. Када је Ј'од. 1864. Јовап Милнкшнћ,