Srpski sion

с тр . 266.

„српски

сион."

б р . 16.

„тај догмат чпни основу целе римокатоличке вероисповедне системе и даје особити карактер целоме устројству римске цркве". 6 На жалост, то гледиште руског ученог богослова, тако јасно и одређено исказано, нпје проведено кроз сву систему католицизма, јер је то претресање римског католицизма, кога се латио, застало на критици напског догмата и поеледњи одељак његовог дела, у коме су се имале разгледати и друге особине вероисповедне системе католицизма, није пзашао на свет. Али и ако још није било до садањег времена ни у евронској, ни у руској литератури таког иокушаја, у коме би папска иднја била употребљена у оцени и карактеристици вероисповедне системе католицизма, и ако радовп Вајера, Делића и Иванцова-Платонова, из случајних узрока, и нису доведени до краја; на основу тога се још неда закључнвати, као да је неосновано мишљење оних, који доктрину ианског апсолутизма нризнају за основни прин цип котолицизма. Напротив правилност тога мшпљења мора се признати као неоспорна у впду многих солидних комбинација и дата. У његову корист говори ире свега историја каголицизма, која сведочи, да су присвајања епископа Рима, да задобију нотпуну врховну власт у васеленској цркви, била, и ако не једпни, а оно првн и најважнији узрок црквеног раздора између истока и запада. Догмат о папству био је затим и најглавнија нрепрека за установљење савеза и јединства изм.еђу Грка и римске цркве; јер сви покушаји сједињења цркава осташе безуснешни, као што је иознато, особито стога, што је исток штитио своју црквену незавпсност иротив панских присвајања, а еиископи Рима, не показујући особите сталности у другим тачкама, не хтедоше учиннти ни најмањих уступака у питању о приматству и супремацији свога авторитета. Протестантство својим постанком у знатном степену је обвезано такође томе, што богослови римски, који усташе против Лутера одвшне оштро поставшпе питање о папству и, занлетавши на тај начин спорове о индулгенцијама, дадоше реформационом нокрету кобан правац. 0 битно великом значају догмата о напству у системи католицизма и римски богослови изјављују, да је то најкапи6 Иваицов-Шатонов. 0 римском католицизму и њего вим одношајима према православљу. Део 2., стр. 85. Москва. 1870.

талније иитање вероучења и устројства западне цркве. Пероне у уводу у одељак о римском нрвосвештенику говори: „Спт а^чћп- с1е есс1е81ае сар11е, а§11иг с!е витта ге1, а ^иа 1р§ш8 есс1е81ае ехЈз^епНа е! 8а1и§ отпто репс1е!". 7 Сами ирвосвештеници римски су не једном објављивали догмат о паству за основну истину католшцизма. На томе је гледишту наиме етојао Бонифације VIII., када је у својој були Спат запсЈат истављао покорност намесницима блаженог Петра као први најважнији дуг верних, од кога зависи и лично спаеење свакога хришћанина и процветање читаве цркве. Једва лп је мање одлучно и јасно исказао евоје гледиште на значај за католицизам догмата о папству и Пије IX, када је у својој посланици од 28. октобра 1870. год. на име минхенског архиепискона објавио, да тај догмат чинп јрвиш Сип(1атеп1а1е рг1пс1р1ит саИтНсае 1н1еј ас (1ос1ппае. 1 Напослетку п сама анализа вероисповедне системе католпцпзма убеђује, да догмат о папству доиста чиии њен фундаменат и основни приицип, и да прави смисао свих њених особина иостаје потпуно јасан тек кад се одреди њнхов упутарњи логички одношај према папској идеји. Свему реченоме треба додати, да су чак и они испитивачи католицизма, којп су његов основни принцип одређивати ма како друкчије, ипак морали привнавати господствујући положај, папске идеје у догматици римске цркве и при разматрању појединих особина вероисповедне системе латинства непрестано се освртати на иапски догмат, да би се разумео њихов прави смисао и значење. (Наставиће се). ' Ј. ВеШнвећ. Оач Бећгзув^ет Лег гот18сћеп КЈгсће. I. 147. боЉа. 1875. 1 Правосл. Обозр-ћнје. 1871. Април ИзвЉстЈл и зам-ћтки стр. 184. Хрисианское Чтеше. Септсмбар-октобар. 1891 стр. 215.

Глас са запада, изазван „окружном патријарашком и синодалном посланицом пресветог апостолског и патријарашког престола У Цариграду." Одговор Цариградског патријарха и његових другова епископа, на нознату енциклику иапе Лава XIII. о сједињељу дркава, учинио је и на заиаду велики утисак. Да би унознали читаоце „Српског Сиона" са расположењем, које је тамо изазвао тај одговор, доносимо овде у верном преводу топло написан и доста карактеристичан