Srpski sion

Б р . 16

„ОРПСКИ СИОН."

С тр . 265.

опште питање о ко[»енитој противности између католицизма и протестантизма. То је иоставио за своју сврху већ Гег(1. Сћг. Ваиг, чија је књига „ОедепваЈх Дев КаШоНмвшиб ип(1 Рго1еб1аи(18пш8 а , 1833, прво и врло силно нобијање Мелера из иротестантског табора. По његовој одредби иринцшшјелна разлика изме1)у католицизма и иротестантизма јесте „у томе, пгго је у једном главно — автономија; а у другом хетерономија". 2 За том сврхом пођоше и други прогестантски иисци, који су бранили протестантизам нротив Мелера. Уз то је некима као иравац послужила формула, коју је нешто раније нашао ЗсМеГегтасћег, који је сводио принцииијелне особине и разлике католицизма и нротестантизма на то, да „протестантизам ставља одношај индивидуума ирема цркви у зависност од његовог одношаја према Христу, а католицизам обратно одношај индивидуума према Христу ставља у зависност од његовог одношаја нрема цркви". 3 Та формула носи апстрактан карактер. Исти недостатак има и одређење Баурово. Али даља разрада их је довела, да су позитивније и тачније налазили главну тачку разлике између католицизма и протестантизма у.самој садржипи њихових вероучења. Већ одређење Баурово даје места иретиоставци, да се хетерономија католицизма и автономија нротестантизма у најдубљим својим основама тесно п неразрушиво везује с учењем о цркви. А формула Шлајермахерова се оипре на ту везу још с већом силом н јасношћу. С тога је у нротестантској цркви од великог значаја мишљење, које је развио 1)г. Ре^егзеп у своме делу: ХЈћег сИе Мее с1ег сћпзШсћеи КЈгсће, 1846, да се иротнвност -протестантизма и католицизма може разјаснити само ,,на базису најтемељнијег исиитивања у иогледу суштине и организације цркве". Али пошто католицизам тражи, да се римска црква призна као мати свију цркава, а наии усваја рппс1ра1ит у васеленској црквн, то је отуда н потекло само од себе, да се основна идеја католицнзма, којом се карактеришу и одређују све његове особине у пспоређењу с нротестантством и другим вероисноведним дру-

2 Регс!. Сћг. Ваш\ К1гсћепсге8сћ1сћ1;е (Јез XIX. Јаћг1шпс1. ТиђЈп^еп. 1862. 8. 313. УогЈевип^-еп и!зег <11е сћгхви. Бо^шеп^ебсћ1сћ(;е, III. 88. 5 —10. Бе^ргј^ 1867.

3 Нег20§' Ееа1-Епсуе1ора1Ие. 1. АиД. В. VII. 88. 494—

496, КаМепЈжвсћ ХЈећгћисћ с1ег уег<г1е1сћепс1еп .СоиГеззшиз-

кипЛе. I. 88. 59. 60. Ј. В. 1892.

штвпма, налазе у догмату о иапству. Ставши на то гледиште, протестантски научењаци све чешће и чешће, при испитивању и оцени појединих тачака у системи католицизма, почпњу пх стављати у одношај с донтрином о ианству, да би на тај начин проникли у њихов унутарњи смисао и у логику самог нроцеса постања. Напослетку у немачкој оогословској литсратури латише се такових покушаја у разматрању католицизма, где се учење о цркви с догматом о папству већ директно истављало као основа и примало за пзлазну тачку у оцени и карактеристици целе вероисноведне системе католицизма Од иокуша.ја те врсте најнознатији је „ВутћоНк (1ег гбтЈзсћ каЉоИвсћеп Кјгсће. Уоп А. Н. Ватег. СггеЈГз^а!«:! ип(1 Бе1р21§', 1854". У исту категорију иде још „Ба8 Бећг8у81еП1 с1ег гоптсћеп К1гсће с1аг^е81еШ ипс1 ће1еисћ(;е1 уоп Јоћаииеб БеШгвсћ, Оо1ћа, 1875." Може се жалити , што су оба та дела нрекинута, као што изгледа због смрти писаца, свако на првој свесци. Али гледпште Бајерово и Делићево огледа се већ у томе, што разматрање католицизма ночињу од учења о цркви и панству, истављајући ту доктрину као „основни догмат рпмско-католичке цркве'. Така наснова исиитивања католицизма беше новост за немачку богословску литерат)ру, где је раније у монографијама о католицизму доктрина о цркви заузимала другостепено место, јер њен значај у опћој системи католицизма још не беше довољно разјашњен и оцењен. И стога Бајер, да би оправдао своју наснову, сматра као иотребно, да укаже баш на то, да „основна идеја римског католицизма иочива баш на католичком учењу о цркви, да је овде то центар римског католицизма". 4 Исто гледиште влада и у руској богословској литератури. Архимандрит Инокентије, ноставившп на самом почетку својих истраживања о католицизму догмат папског главенства, онажа при томе, да преимућствена важност доктрине о паиству у системи католицизма мора одредити место тој доктрини и у критичким разматрањима вероучења римске иркве". 5 Други од руских богослова, протојере.ј Иванцов-Илатонов, односно тога, какав значај имаде папски догмат и какво место заузима у циклусу других католичких доктрина, вели: 4 Ва1ег. бутћоИк. 1854. 8. 128. 5 А. Инокентије. БогословЈе обличитолБное, ев. I. стр, 258 - 260. Казан. 1859.