Srpski sion

С тр . 282.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 17.

који пут силу силом и одбијали. На њих се дизало убојито оружје, а оии су се бранили оним, што им је нрво у шаке дошло. Срећом нема више силе. У држави нашег нросвјећеног и племенитог владара, прејаснога нашег цара и краља Франц-ЈосиФа I. нема више силе. Закон је ту, највишом вољом премилостивога цара и краља потврђеии, и но закону томе не смије више нико никога силити, да се својих светиња одриче. Силе је пестало, али опасност је остала. Дапас не ће туђи „вјеровјесг.ици" доћн мећу нас у пратн>и оштрих бајонета, данас нас не могу више ради вјере на бијелу даму у окове окивати и у затворе бацати. Али, данас ће гледати да нас друкчнје како к себи привуку. Ето и та мајка Божја из јаметине опе већ је почела иамигивати па пас православне Србе А питам вас: зашто да идемо из Цркве своје? За што другу спаситељицу да тражимо ? Чега нам је мало у нашој Цркви? Или она нема благодатних дарова, који су нужни за снасење наше? Не пере ли пас од нечисти душевне, не храни ли нас иићом небеском, не помаже ли нам у немоћи тјелесној, не водн ли пас к Спасу нашему? Шта бијош хтјели, а да вам она није кадра дати? Знам шта. Ви би хтјели чудеса. 0 })оде кратковиди, зар ие видите чуда пад чудима, бескрвне жртве, коју ваша Црква Творцу приноси?! Можда и видите, али би хтјели још какво чудо да видите. Ла имате их у свакој тајни. Али још би ви хтјели. Ма душа ваша могла их је осјетити иослије сваке усрдне молитве с вјером изрвчене. Јест, осјетити ! Али ви би хтјели, да чудо видите. Па гледајте га, отворите само очи и одмах ће те га видјети. Куд трчите к прљавим јамама, шта тражите тамо? Тамо нема чуда, тамо је лаж, лукава лаж и гадна онсјеиа. На видику вам стоји велико чудо, света Црква ваша. ГБу ногледајте. Све силе овога свијета дрмале сује, али је срушити нијесу могле! С њоме је Бог, велики и силии. Дивнијег и већег чуда не можете ножељети. дивнијег и већег чуда не ћете видјети. Па и не гражите га. Не вјерујте свакоме духу, није сваки од Бога. Будите мудри и опрезни. Стаиите једном већ постојано и не дајте, да вас

сваки вјетар повија. Не мојте да вас и оиет питам: ко је слушао проповиједање моје. Не мојте више нретпостављати блудницу њеку из јамодерипе какве Цркви својој. Видите ли знакове? Јаме ироговарају ! Бог зна шта ће сјутра проговорити. Биједа наша увућн ће се у дрвље и камење. Дрвље и камење ће проговорити, ироговориће сва нијема сгвар, да вас обмани, да вас из њедара Мајке ваше отргне. Али, ви стојте уз Мајку своју и вјерујте јој да је збиља ондје лаж, гдје вам она рече да јесте. Будите на свашта нриправии, не дајте се од никога и ничега за нос водити. Што вас више маме, ви се све више приљубљјте мајчиним њедрима, у којима је за вас спас. Доста вас је овдје, ио много их је још којих нема овдје Па кад дођете кући и састаиете се с њима, кажите им ову поруку моју, не моју, већ Црквенаше, увријећене иакомисленошћу вашом и њиховом, иоруку уцвијељене Мајке иаше, која тугује гледајући маловјерност вашу, тугује али је и готова да опрости дјеци својој, која су ишла да слушају поруге на Н>у, само ако та дјеца увиде да нијесу добро чинила, само ако се дјеца та кају и жале за оно што су чинила. Браћо, вријеме је да се освијестите, вријеме је да ирестанете вјеровати сваком шушњу. Срамота је то за вас и за Цркву вашу. Грјехота је то иред Богом. Не вјерујте сваком духу, није сваки од Бога! И кад вас зову на којекакве странпутице, ви погледајте овамо па овај свети храм, којег вам стари овако високо иодигоше, овамо погледајте е вјером и љубави и напасник ће посрамљен осгати, а ми ћемо се у миру и љубави овдје наћи, ие да се коримо, јадамо и боримо, него да ее о дру гим великим својим потребама разговоримо и поучимо. Да, браћо, имамо ми много и много тога, о чему би требало дуго да говоримо. И ја сам мислио пред свршетак школске годипе, да вас сјетим па школицу нашу ову овдје преко пута од цркве, да вас запитам како је сада држите и да ми се похвалите, како дјецу своју сада лијепо у њу шаљете, али ето пакосник иаш опај стари не даде нам, да се у миру и благослову срца наша са-