Srpski sion

Б р. 17

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 285.

сазпв васељенског сабора, очеку.јућн од њега, као једине компетентне инстанције, умирење религијознпх смутња А епискоии Рима, у свој тежњп да иокоре дркву, оспоравују п теже да понизе авторптет васељенс.ких. сабора, исказујуки, да су онн органи наиеке власти. Авторитет сабора тобож инје самосталан п независан; напротив, по доктринама романиста, саборп се налазе у потпуној завнсности од напе, коме ка.'о нрипада искључпво право сазивати саборе и председапати на њима и потврђнвати њихове декрете. 1 Ј 1 зј рара, 1ђ1 8рјп1и8 8апсћ18, ето то ј је пангкн принцип, којпм епискони Рпма хоће ј да онравдају своје ирисвајање на господство чак над васељенскнм саборпма. (Наотавиће ее).

Конференција Срба код угарског миниетра-председника. (Свршетак) Др. Паја ДракулиЛ: По«;товапа конФсрснцијо! Врло мн јс мил'|, што се у све.му са иошт. г. г. нредговорпицима — изузимајући г. Ђурковића — слажсм, тс ћу сс тако сасвпм у кратко мчћи изјаснити, с тим ире, што немам упра^о ничега новога да додам, само Ву реасумирати из досадашн.их говора оно, што за важно налазим, и ппо треба г. министар председник да уважи, ако нскрено жсл и. да ова данашња конФеренција не остане без резултаТа. Пре свега хоћу да констатујем, да су се сва г. г. предговорници једногласно изјаснили, да у смислу IX. зак. чланка од 1868. год. — који је и сам г. министар-председник за основу наше црквене автопомије признао, — и као постојсћи закон п ресиектирати мора, — наш црквени сабор што ире сазвати треба, ако влада хоће да се данашњем незаконитом стању крај учини, и да српски народ стече поверења у правичност државне власти наше уставне домовине, те да се не осе^а насторком у својој рођеној отаџбини. У ов ,'ме иитању даклем, сви који смо овдс, сугласни смо, без разлике наших политичких партајских положаја, и без разлике наших пар тајских стлновишта, у погледу црквене автономије, — суглаени смо даље, а морамо бити сугласни и у томе, па који начин треба конгрес да се сазове, јер то сам закон одређује, — и у овоме нитању, — нека се г. министар-председннк

сам строго закона држн. пак ћемо сви бити задовол,ни. Друго је питање, у коме г. министар-председннк жели у нас извешћа. — у колико сам добро ранумео — то, да ли ће наш народно-црквепи сабор — ако се скорим сазове — бити тако саставл.ен, да Ке моћи на ис-томе међу разнима странкама до споразума доћи, — и да ће услед тога по.саиати и резултата у стварању наше авгономне зграде. Врло ноштована конФсренцпјо ! но моме искреном убсђењу, ово питање не спада управо овамо. Делокруг конгреса законом је онредељеи. ако конгрес тај делокруг прекорачи. државна власт има и право и моћи, да свему. у че.му 6\{ коигрес свој делокруг нрокорачио, па пут стане; али папред се не може определити, нити конгресу ирописивати, хоће-ли исти само текуће ствари обављати, или ће п даље на нол.е организаторнога делања ступпти. Факт је, да у смпслу закона копгргб треба сваке тодпне између Ускрса и Духова да се састане, а то је нреко пужно и зато, да наши автономнп органи, у смислу за копа Функциоппрати могу, да сс буџет склопи, и да ес рачуни ревидирају. Хоће ли конгрес наћп за пужно н целисходно, да осим овога н друго пгга ствара, и хоће ли се моћи доћн до споразума у томе погеду, то је интерна ствар конгреса, у то нико с поља утицати пе сме, али та околиост, да се евеитуално не може доћи на идућем сабору до епоразума у погледу довршапања наше автономне организације, не сме служити за, узрок томе да се наш сабор у смислу законитих определсња пе еазове. Још у једном питању желим своме убеђењу у кратко, израза да дам, а то је у питању интерпретације оне клаузуле, кајом је паше саборско устројство потврђено; — ја сам потнуно увсрси, да та клаузула не садржава у себп управо ништа друго, до ли ехргев818 уегћГк санирање права врховнога државнога надзора; а то значи, да у онима елучајевима, у којима би који од наших врховнихавтономних органа прскорачио свој делокруг, те запео у дслокруг државних власти, или пак не бп ресиектирао у својима закључцима постојеће државне закопе влада унншти такове закључке и упути наше органе, да у своме делокругу, одпоспо реснсктпрајући постојећа законека одређења, пова решења донесу ; али никако не даје право министарству, да донесеиа решења просто измени и