Srpski sion

Бр. 21.

„СРПСКИ СИОН. и

С тр . 343.

лаш професора задарске богословије Серафима Калика, као члана синодалног са савјетујућим гласом. Узет је по том на знање иввјештај синодалног канделара о рукоиоложењу митрополита Аркадија ЧуперковиИа, након чега је утврђен текст синђелије о хиротонији његовој, румуњски и словенски, и иста од оба еиископа нотписана и митрополиту уручена. Пошто је синод још означио својим новјереником при инсталацији митрополпта у Черновцима, члана конзисторијалног архимандрита митрофора Мирона Калинеска, заузео је нови митронолит нредсједнпчко мјесто у синоду, захвалио епискоиима которском и задарском за њихов труд око његова посвећења и замолио их за њих >ву иомоћ у \ нравл.ан.у православном црквом буковииском и далматинском, те је нреузео синодалне званичне агенде. Особито важна је била трећа сједница. У далматииској еиископији од давнина иротеже се немили један спор изме|у калуђера и свјетовног свештенства', а води се око парохија, на које су манастири Крка, Крупа и Драговић њека права стекли. Те парохије као да спадају ме1)у најбол.е и свјетовном свештенству чинило се да није право, да се у исте калуђери само намјешгпју. Манастири иак трудили су се, да докажу да они имају у тим парохијама право жтропатско, касније су рекли ираво кшишорско. Покојнп владика КнежевиЛ био је у овом случају на сграни калуђера, свјетовно пак свештенство у потраживању тих нарохија за се, обраћало се иредставкама на владу, нобијајући навод манастира о патронатском праву. И кад се данашњи епископ задарски њеким случајем разишао био са покојннм еиисконом, мислЦло је свјетовно свештенство, да ће добити ираво на те парохије најлакше тако, а'ко ирихвати у томе питању назоре тадањег архимандрита г. дра Никодима Милагиа, којн је такође оспоравао патронатско право намастнра над тпм нарохи.јама. И баш иред смрт покојног енискоиа Кнежевића заметда се љута борба ојсо тога. Манастири су нанустили своју пређашњу тврд Н .у о патронатском нраву, јер зби.т.а пм није могло по Ки за руком, да такво своје право несумњиво и докажу, алп стали су са успјехом доказивати, да они имају у тим иарохијама такозвани „јиз а(1 рагосћјав," Ову правилну мисао као да им је улио тадањи млади

професорски приправник Сииридоп Калик. Новом енископу остао је тај спор у нашљедсгво и увјерени смо, да му је много бриге задавао, не само ради саме ствари, већ особито ради тога, што се иначе у сваком добром послу сложно свјетовно и монашко свештенство далматинско нашло наједанпут поднјељено у непријатељске таборе и стало се узајамно мразити, мрзити и брукати. Ко ово зна, томе ће бити јасно, да је одлу-ка синодална била у овој прилици жељно очекивани спас слоге, мира и љубави и јединства међу завађеном браћом. -Синод је донио одлуку своју. Признао је манастирима бар за њеко вријеме ји« ас1 рагосМаз, наравно под конзисторнјалном контролом. Па како се материјално стање тамошњег парохијског свештенства мало по мало све боље осигурава, надати се, да се овај спор не ће више никад ни покретати и сиромашни далматински манастири, у прошлости и садашњостп толико заслужни за цркву и род свој, остаће у уживању већ давно усгупљеннх им парохија. И мир ће се међу браћом повратити. Мир тај п слога потребни су браћп тамошњој, а и епископу тамошњем, који је и онако на тешку мјесту. Оспм овога дошла је на раснраву и друга ствар, врло важна, управо најважнија. Епискои задарски г. др. Никодим Милаш извјестио је о вјерским агитацијама грчко католичког клира нротив нравославне цркве у Далмацији. Његова иријава узета је на знање н закључено је, да ће у случа.ју, ако бн се ове агптације ионовпле. митрополит заискати помоћ од министра, односно од Његова Цар. п Аност. Краљ. Величанства. Ово зкачи, да су архинастири будни чувари стада својег н да су се спремилп п за будуће тешке дане! Даље, одговорено је министру, да са црквеног гледишта не стоји нппгга на путу, да се установе православне парохије у Прагу, Грацу п Бојанцнма у Крањској. Пошто Бојанци, као што се види из Шематизма горњокарловачке епиеконије (год 1880), са својом црквом Усјекновенија, спадају у иарохију Мариндол, а парохија ова ио НајвиШем решкрипту дио је дистрпкта манастира Гомирја, којп је у горњо-карловачкој дијецезн, митрополије . карловачке,. то се сигурно и код нашпх власти ради о том, да се село то излучи из наше митронолије. Човјек им може само же_