Srpski sion

Б р . 27.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 445.

апостолску дужност дне 6. јуна, а довршио 15. јуна 1896. Свештенство и народ реченог нротопопијата дознадоше 4. о. м. на долааак свога високога госта. Премдн је тим у дванајестом час.у најавл.еним доласком својим високонреосвештени Госнодин хтјсо и желио, да избјегне сваким сјајпим, славним и бурним дочецима. то инак, у зпак поштовања, народ са свештенством сва могућа учини, да свога Архипастира што достојније и слав није иредуеретне, дочека и исирати. На међи нротоирезвитерата Будачкога — а котара Војнићког а, дочекао је Епискоиа окружни нрото Игњатије Малобабић, кр. нредстојник Ној иићког котара са пачелником и бил.ежпиком Вукманићке општине, више одличника и народа. Ту стиже високопреосвештени Господин, праћен одбором правосл. срнске црквене општине карловачке, и карловачким градским начелником, у 8 сахата у јутру. Нраћен овим одличницима уведен је на свечан начин високодостојанственик у протопрезвитерат Будачки, и своју каноничку визитацију отиочео је у утињској нарохији истога дана (6. јула) до подне, па редом редимице пропутовав парохије: Војнићку, Коларићку, Клокочку, (Дуња чку), Крстињеку (Широкоријечку), Бухачку, 1'адовичку, Цвијановићбрдску, Иел,унску, Скрадску, Г. Будачку, Крњачко д Будачку, Тушиловићску, Перјасичку и Полојску, свршио у суботу но подне дне 15. јулија, одкуд је пун задовољства уз многу пратњу свештенства и народа креиуе- пут Примишља, гдје је високодостојанственик преноћио, а дпс 16. раним јутром кренуо у своју резиденцију у Плашки, паштив се св. литургији, да се Богу помоли за мир, благостање н срећу своје настве, и да благодари Богу на милости, што је срећно и здраво довршио каноничку визитацију и уиознао и иајзабитнији крај своје нростране Дијецезе. У недјељу, дне 9. јуна, Владикаје отслужио св. Архијерејску литургију п народ поучио у Крстињској иарохији на Широкој ријеци у св. воведенској цркви; на којој литургији је пароха клокочког и народног заступника Моју Мајеторовића за протопрезвитера произвео. Као сан сладак. преугодаи сан мину стаду, мину свештенству, учитељству и народу нротонопијата Будачкога, вријеме од 6. до 15. јуна о. 1'., јер је у средини својој имао свога доброга и милога Архипаетира Михаила, јер је из злато-

устовијех уста свога Архијереја иримао духовну храну и очинску иоуку. Благи наш Архипастир, који је сав живот свој иосветио величини Владичаиства свога, срећи и нанретку стада свога, није посегао у средину стада свога да иобере славу, већ да упозна све потребе настве своје. Посегао је, да добро нохвали, наиђе ли на зло, да исирави, поучи, ободри и на иут истине хришћанске изведе. Високоиреоевештсни Господин је номно п савјесно нрегледао цркве и утвари црквене, матрикуле, иарохијске домове; исиитивао ваншколску младеж науку христијанску, у школи се забављао ио два сата, катихизирати дао и катихизпрао, ијеније испитивао. Његову бистром оку, ведром челу, није се могла ни једна погријешка сакрити. Да је срце камено, нагнало би на очи радосвицу сузу, гледајући кладога Архииастира како својом благом и милом ријечи сакунља око себе дјечицу; милује их, ставља питања пз науке хришћанске, сам с малишима ијева наше дпвно црквсно нјеније. Не знаш, је ли јава или сан, гледаш прсд собом анђслски светитељски иојав тога благога Архичастира, гдје је сакупио дјечицу око себе, на учи страху божијему, хвали и милује, дарива их евојом шчедром десницом. На овој каноничкој визитацији Енископ Михаило је држао управо иредавања, да увсде своје свештенство као прокушан учитељ у свој метод катихизирања. У свакој цркви држао је, богме, поду.ље бесједе, које ће заиста обилатим плодом уродити међу паством Његовом. Његово Високопреосвештенство дочекивано је свуда многобројним народом одушевљено и својски; мило и раздрагано бјеше ма.чо и велико, старо и младо. Чим би се иратњом евојом, од многих кола и коњаника искићених барјацима, одушевљеном ијесмом сриском јуначком, иуцњавом из кубура, ириближио којој цркви, звона са цркве уз пуцањ мужара радост су одавала; дјеца га обаеинаху цвијећсм, а цвијећс егерала су, да се Архипастир добри но њем до цркве и кроз цркву шсће. Народ је, куд је Владика пролазио, китио прозоре своје домаћом тканииом: ћилимима, торбицама и т. д. У Валиш-селу сиремише сјајан дочек високодостојаиственику православне српске цркве једнокрвна нам браћа Хрвати. Па међи опћине дочекан бје ио Србину начелнику, а на међи нарохије (жуне) са народом дочекао га под барјаком Хрват Славољуб Милетић опћ. биљежник; а пред