Srpski sion

НЕДЕЈШИ ЛИСТ ЗА ДРКВЕНО - ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОШНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЈ1АВНЕ МИТРОПОЈШЈЕ КАРЈ10ВАЧКЕ. СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА

власшк: Њ. Светост Српеки Патријарх Георгије.

уредник: Протојереј Јован Јеремић.

У Ср. Карловцима у недељу 1. дедембра 1896.

ЗВАНИЧНИ ДЕО, Рукополагања. Његово Високопреосвештенетво, господин епискои бачки Герман ОиачиЛ , благоизволео је свршепог богослова, изабраног и потврђеиог протопрезвитератеког иомоћника у Новом Саду, Ђорђа Велића, руконоложити дана 16. новембра о. г. за ђакона, а дана 23. повембра о. г. за презвитера. Његово Високопреоскештепство, господин егшскоп вршачки Таврило ЗмејановиЛ, благоизволео је свршеног богослова и постакл,еног администратора парохије у Алибунару. Душана Гајића, рукоположити дана 21. повембра о. г. за ђакопа, а даиа 24. повембра за презвитера.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Старокатолици о „Извештају петроградске комиеије ев. Синоду". Колико је значајан старокатолички нокрет ио хришћанску веру уопће, а снеци-

јално по православиу дркву, види се иа оног живог иитересоваља, којим прате тај покрет и пријатељи му п непријатељи. Што римска дрква иегодује, што мрким оком прати ово ново цепање од тела свога, дч се лако разумети, а још је разумљивије, зашто гтравославие цркве с одушевљењем и радошћу до^екаше тај нокрет; јер оне виде у н.ему једап корак ближе исиуњењу оне мисли, да буде једпо стадо и једап настир. Па што је учење старокатоличко ближе учењу нравославие цркве, тим је ближе и опај дап, кад ће опи, сједињени с правослаштом црквом, норадити па томе, да и остали. који још иису, ударе правим путем и да се врате натраг у стадо своје. А како Старокатолици уче, и како су незнатне разлике н.ихова учења од учења православне цркве, о томе је у .овоме лиету било већ доста говора. У Г6. и 47. броју смо изнели мисли Синода највеће право-