Srpski sion

Б р. 9

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 139.

замишља, него до извесних граница, које су омеђашене и одређене оним истим законом, који је дрквеној општини и саму автономију дао и права јој прописао, а вишим управним властима одредио право надзора, дисциплине и суђења над њима, а у извесној мери и располагања са приносима црквених општина. Таквих правилних и здравих појмова и схватања, таквог ногледа на црквено-општинску автономију и њезин одношај према вишим автономним јој властима, као и на њезин задатак и опредељење у целокупном животу нам народно-црквеног нам организма, врло је мало по нашим црквеним општинама. Где их има, ту је општинска управа и у реду, ту напредује све што је њојзи поверено, јер она врши своје послове и дужности, знајући шта може и сме, шта треба и шта је дужна чинити. Така црквена општина није^ никад сметња целини управног нам организма, него му она потпомаже ред и рад, и функцијонисање целе нам автономне управе. А јер је таких општина у нашој митрополији релативно мало, јер је мало правилних појмова и здравог схватања автономности црквено-општинске управе, дужности и одговорности њезиних органа, зато и нема у нашој црквено-општинској, нити може бити зато и у автономној нам управи, за напредак њезин потребне дисциплине, реда и рада. Вато нам наша општинска управа и пружа чудне и невероватне скоро слике велике недисциплинованости, и пружа ће све дотле, док управни њезини органи буду конструисани на данашњој широкој основи репрезентативног система, а цела њихова квалификација сјала само у поверењу оних, који су их на управу поставили. Све дотле ће те недисциплинованости бити, догод органи те управе не буду кадри појмити, да су они не само ради неке части, сласти и власти, него и ради вршења постављених им дужности, а да постоји неко изван и више њих, којима су они за вршење тих дужности и одговорни, а који су их власни за невршење њихово и казнити, и чијим наредбама су дужни они и иокоравати се. Желимо ли дисциплинованости у нашој управи, ми морамо имати управни елеменат, који се дисцгтлиновати даде. А дисциплиновати се даде онај, који појми да, реда, вршења дужности и одговорности мора бити, и да не поотоји све ради њега, него он ради свију. А такав

управни елеменат за сада наш није и не може бити у данашњој нашој црквено-општинској организацији најшире основе. АА 4. Даљи услов добре и дисциплиноване управе јесте: брз, тачан и строг надзор. Достоји ли тај услов у нашој управи? Ео су надзорни органи наше автономне управе ? Окружни протопрезвитери. А кад они врше тај надзор ? Једаред у години. А како га и онда врше ? То знаду парохијска звања, то знаду црквене општине, а знаду то и епархијске власти. Знамо сви. Они нрви се не " туже на тај надзор, јер лако излазе с њим на крај, а епархијске власти га изменуги не могу, јер су им везане руке. Но сви уви^амо, да шај надзор није ни брз, ни шачан, ни сшрог, да није ни иоуздан и да је уираво без тракшичне вредности. Данашњи надзор и не може друкчији бити. Инштитуција окружних протопрезвитера, каква је данас, главни је узрок томе. Је ли решкриптуална уредба прописала дужности окружних протопрезвитера? Је ли им означила делокруг и надлежност? Је ли им дала какву егзекутивну власт? Је ли их учинила одговорним ма за што? Није ништа друго учинила, него устаноновила и прописала начин њихова избора. Да богме, то је најглавније и једино потребно било за нашу автономну управу, то се једино тицало инштитуције окружних протопрезвитера!! Избор, избор и оиет избор, то је есенција највећих мислих и најродољубивијег старања градитеља решкриптуалне уредбе. То је карактеристикон мање више и других наших уредаба, тако, да би се могло доста оправдано казати, е нам је автономија: игра са изборима. А кад наша решкриитуална, па ни доцнија епархијска уредба, није у погледу делокруга, дужности, надлежности и одговорности окружних нротопрезвитера ништа одредила, зар нам је чудно онда, што се цело пословање окружних протопрезвитера своди на достављање поднесака себи „иодручних" црквених општина и парохијских звања епархијским, и обратно, достављање наредаба и налога њихових онима првима, и на једнократно годишње пропутовање кроз протопрезвитерате им. Установу окружних протопрезвитерата треба реформисати и организовати ју према потреби и целисходности наше целокупне управе. И по нашем личном мишљењу, данашњи окру-