Srpski sion
ЛСКИ Си
Год. VII.
о
Број 12.
НЕДЕЉНИ ЛИПТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАБОСПАЕНЕ ШИТРОПОПЕЈЕ КАРПОЕЛЧКЕ.
СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.
ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.
УРЕДНИК: Протојереј Јован Јеремић.
Ј Ср. Карловцима у недељу 23. марта 1897.
Познајмо и отклонимо узроке, и нестаће поеледица. Ни Поганац се није смирио, јавио се Баноштар. Тек се овај смирио, узнемирио се Моровић. Помолило се Делиблато, а није се стишао ни Шуљам. Још није свршено ни у Баваништу, а отпочело је у Пр гомељу. А узроци свему томе, и још многом чему у отпадништву у назаренство, на многим странама наше цркве и народа, који су? Много јђ тих узрока , но као да се један највише истиче, јер је најочигледнији, иа некоме изгледа и да је најјачи иа и једини А тај узрок је евшшеник , односно незадовољство са дотичним свештеником. Тај узрок се ис тиче у Поганцу, Баноштру, Моровићу, Шуљму и Пргомељу и на многим другим местима поводом прелаза у назарене или унијате. У Делиблату и Баваништу се тај узрок а рпоп изнео, нре него што су одиосни свештеници и дошли у иарохију, пре него што су сами собом и могли изазвати задовољство или незадовољство. А по нашем схватању, осим тога узрока, посто-
је још многи други узроци, цвле груие узрока, са којих се дешавају горе поменуте појаве. Те, ако и надаље тим појавама узрок будемо гледали само у рђавим, неногодним и необазривим свештеницима, ми не ћемо никад доћи до сигурна и нотребна устука тим појавама, нити ћемо их спречити, него ће се оне и даље, а све више, развијати на земљишту својих основних узрока. А какав ће им, напослетку, бити свршетак, није тешко предвидети, и ако је за честита Србина нзјстрашније и помислити. Бивало је и до даиас свештеника с којима нарохијани нису били задовољни. То незадовољство је долазило и до огорчења. Па, или је народ те парохије трпио, своје зло, незгодан и немио положај и стање, тужио се црдвеним властима, тражио помоћи и законске заштите и задовољштине и чекао их, а и сам казнио свога немила свештеника својом невубави, неповерењем, не оданошћу, па и непоштивањем, (при чему је дакако интерес цркве и њезина задагка оштећен бивао), или је свештеник, увидив своју онемогућеност, за њега и за