Srpski sion

Број 14.

кво ће бити владино становиште према статуту, који ће се тек после установити, и како ће се понашати у погледу превишње погврде тога статута, што ће се донети и како ће га ц.знетп пред Њ. Величанство. Држим, да на то питање овом ириликом не могу одговорити онако позитивно, као што то тражи г. посланик. Не могу ни зато одговорити, што би то или изгледало као упутство, или приморавање, а безусловно је потребно, да се од тога свакако уздржавам. Но свакако морам рећи, да има много гешкоћа; има нарочито с тога, што се за досадањи црквени сабор, који је радио на основу привременога устројства, не може рећи, ца се бавио само црквено-школским стварима и контролисаљем основних правила, него бих могао рећи, да се он услед раздора и нротивности у сриској цркви иретворио као у неко нолитичко тело и то је можда била главна тешкоћа, што своје ствари коначно није могао да доведе у ред. И тек оно, што ћу сад рећи, може бити као упутство или објашњење, шта влада од прилике хоће, игга жели, шта држи, да је добро Друга невоља је и у томе, што је сабор у свом садањем устројству и административан орган; а таквом телу, које се састаје једанпут у 3—4 године, па и онда остаје на окупу највише до 6 недеља, а ваља да посвршава многе ствари, не могу се поверити административни послови, јер ови се не могу поверити тако великом телу, него каквом мањем, као што је н пр. саборски одбор, па да може с успехом радити. Моје је мишљење дакле, да то саборско устројство треба да буде таково, да црквеном сабору осигура правни круг за донашање уредаба, а административна иитања да одузме из његова оквира. То устројство треба гако да се остварк, да одговара не само захтевима IX. зак чланка од 1868. јер овима безусловно мора одговарати — него и осталим државним законима, који се при стварању стројства морају држати у виду, оним законима, који се н. пр. односе на уређење школских ствари, шта више у закону о равноправности народности (БХ1У. зак. чл. 1868.) У том се устројству треба старати и за то, да се краљево врховно право надзора несумњиво осигура као безусловно ираво Њ. Величанства, али да се осигурају и она права и надлежни кругови, што су безусловно по-

требни у цркви јерархијског обележја. Могу уверити г. послаиика, ако онај статут буде одговарао ономе, што сам ја овде у крупним потезима рекао, влада се неће устезати, да га црими и круни ради потврде поднесе. Али опет морам изјавитп, ако тај статут онако, као што се досад догађало, не буде донесен, или буде установљен у таком облику, да не одговара ни угарским државним ни угарским политичким гледиштима, ни јерархијском обележју, ни гледишту круннног права надзора, да у том случају влада неће моћи иристати на потврду тог статута и у најгорем случају биће ириморана, да се лати тако строгих мера, које је досад избегавала, и сада жели, да их избегава, но које су најносле безусловно потребне с тог гледишта, да у српској цркви најпосле настуни здраво, сређено стање, поред кога ће се моћи решавати ствари српске цркве.Но будите уверени, да влада не избегава, него шта више тражи уређење у границама закова, у интересу осигурања автономије, али се без условно имају осигурати и државна и крунина ирава. Молим, да изволите узети на знање мој одговор. Јосиф ЈагиИ : Узима на знање одговор на прву и другу тачку интерпелације; у погледу одговара на друге две тачке погрешно је, да автономно устројство православне срнске цркве може само у том случају рачунати на потврду, ако, крећући се у границама уставних закона, очува државно односно владино цраво врховног надзора Говорник вели, да је баш то кроз читавих 30 година било узрок распрама на црквеном сабору и да се због тога автономија није могла средити. Автономија има правног основа, а то је IX. з. чл. од 1868. Влада нека не захтева, да се у статуту реши право врховног надзора, јер је досад иотицање тог иитања онемогућило иосао сваком црквеном сабору, него нека поднесе влада законски чланак и тако да се установе основна начела како треба иостуиати са цравославном црквом. На ону изјаву министра-председника, да се сриској цркви из политичких разлога автономија не може дати на оном основу, на коме ју је добила романска црква, вели, да не може да разуме, из каквих политичких разлога то не може да буде? Или је можда православни срнски народ политички опасан ? Много оласнији могао би у том погледу бити