Srpski sion

С тр . 658.

„СРИСКИ

СИОН."

Б р . 39

вачке" ? рече ми мој нови позиаиик, одмах иза првих измењених конвендијоналних фраза; а у очима му је одсевао поглед, пун еумње, помешан као еа неким сажаљевањем. — Јесте, из православне српске Митрополије Карловачке, — одговорим ја, разумев његов поглед и смер његовог питања, пошто сам чуо ; претходно, Русов разговор, са једним „доктором" из наших крајева. „А докле ће та Митрополија још ностојати као травославна" ? ■— Док у њој буде нравославних Срба, а дао Бог — то би било нин^к и присии> и во в^кки в-ккижх. Русу заста скептични поглед, а заста му и реч. Био је очевидно изненађен мојим одговором. Око му ноче опет сумњом заигравати. Настуни кратка пауза, коју ја прекинем. — Дозволите ми, да вам нриметим, да су ми ваша питања нешто чудна. „Као и мени ваши одговори." — Ви сте зар очекивали друге одговоре? „Јест. Очекивао сам. да ће ми ваши одговори потврдити истинитост оних вести, које се о Православљу ваше Митрополије проносе, те допиру већ и к нама у Русију, а на основу којих многи код нас мисле и страхују, да је Православље те Митрополије у распаду, боље рећи на измаку." — А те су вести? „Ваших јавних листова и ваших дописника, који те вести протурују већ и у наше руске листове и кругове." — И на основу којих ви изводите? „Да је измак Православља код вас иитање кратког времена,." — Те вести нису истините, а и закључак, што га из н-их изводите, сасвим је песимистичан и претеран. ,,Не, не. господиие. Ја имам право. Мој је закључак основан, логичан и једини могућ на темељу иисања ваших листова, који стварају јавно мњење и код вас, а и у страном свету о вама и вашој Митроиолији. Је ли то писање и јесу ли сва казивања која — можда извесни агитатори — проносе и усмено кроз ваш народ, а која дониру и изван вашег домаћег круга, истинита или не, то дакако ми не можемо знати у Русији и иначе у свету изван ваше Митрополије. Ми их имамо пред собом и морамо на основу њиховом комбино-

вати и закључке изводити. А дозволићете свакој здравој логици, да из свега оног што ваши листови пишу и чиме оитужују вашу Јерхију, не може доћи до другог закључка, него до којег долазим н сам. То није песимизам, него би сваки други закључак био скроз оптимистичад. Било би најивно или неучтиво од мене, да вас подсећам, а још више, да вам набрајам све оно, што је ваше новинарство досад казало и изнело против вашег вишег духовенства и каквог га, ириказује и вашем народу и страном свету. Ви то добро знате. Ми морамо држати то све за истину, јер не можемо претпоставити, да ,је новинарство једног народа, који је у тако тешком положају као што је ваш народ, толико заслепљено страначким страстима, да би достојанство своје дркве хтело поништавати и изигравати и у свом народу и у страном свету; да би хтело свој народ узнемиравати, верски и религијозни мир његов нарушавати, управо' провоцирати га и харангирати на немир, као што чини ваше новинарство и ваши народни људи, већим делом ванга интелигенција. Не можемо претпоставити, да је већи део ваше интелигенције, која ствара јавно мњење код вас и у страном свету о вама, тако нетактична и без икаквих виших и општих обзира, да своју Јерархију, која важи као представник не само ваше цркве, него и делог српског народа у Карловачкој Митрополији, да ту, велим, Јерархију толиким погрдама и еитужбама дискредитује и у свом народу и у целом и вравославном и другом свету, кад не би, не само истинито било све оно што се иише и разноси о вашој Јерархији, него кад не би осим тога још нечег и горег било. И кад то не можемо иретпоставити, него сматрати деле те интелигенције и вашег новинарства поступак оправданим, онда зар није моје мишлење о измаку Православља у вашој Митрополији логично и основано?" — И логично је и основано ирема претпоставкама вапшм, односно према поступцима које наводите. Али је то ваше мишлење и мистификовано. „Дакле, није истина оно, пгго се о вашој Јерархији пише?" — Није; јер кад би било истина, онда би се из свега тога вашом дедукцијом дало извести: да ми већ и немамо православне Јерархије, јер је она но вестима неке наше интелигенције већ црешла — и ако потајно — у унију. А цркви