Srpski sion

,:?» С Х С 'Ч ши ШкШКетвгЕВааи МјЈШ <• / . . -'.:>.• ••••.». *. « ^

Год. VII.

НЕДЕЉНИ ШСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛЛВНЕ ШНТРОДОЛНЈЕ КЛРЛОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСН ИК: Е5== Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протојереј Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 12. октобра 1897.

ЗВАНИЧНИ ДЕО. Високстреосвештени госттодин еиискотт бачки Герман ОпачиЛ благоизволео је свршепог богослова и постављеног личног помоћника пароху у Ади Љубомира Слепчевића рукоположити 29. септембра о. г. за ђакона а 30 и. м. за презвитера.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Доказ Божјег бића кретањем евијета. Од 1М1итттела,. С Француеког превео Јован Узелац свештеник. Господо ! Има тако зваиих. па и правих учењака, који догматизујући на свој начин о оном чега не знаду, радо и често говоре, да је вријеме Божје истекло; да знаност и без њега растумачити може све иа небу и на земљи; једпом ријечи, да је Бог проста хииотеза, о којој више не треба водити рачуна. Ми на нротив тврдимо, да нанредак знаности није нољуљао ниједан традицицијоналан доказ о бићу Божјем, већ их

још више утврдио, ојачао и новећао; и ма да су модерни учењаци често пута мање религијозни од њихових предгаасиика, ипак је знаност религијознија нег икад; једпом ријечи, немогуће је негирати Бога у име знаности. Ко то хоће, тај знаност нрезире, и ко хоће, да се зове атеистом, тај њу грди. Ви ћете госиодо, сами просудити, која се од те двије тврдње слаже са реалиогаћу Факата; и ми без бојазни очекујемо праворијек вагаег разума. Доказивати биће Божје значи, уздићи се по принципу узрочности, од створења до Бога; јер само његова интервенција разјагањује егсистенцију и савргаенства њихова. Не има ни једне једине ствари, која нас не би могла довести до створител>а свога, као птто не има ниједног ноточића — ма с какве висине он долазио који пас не би уза се могао довести к извору своме. Но ми ћемо за доказ бића Божјег узетв базис пропорционалан према његовој величини, снази и нрема важности капиталне истине, о којој се говори. Узећемо, дакле неколико онћих и јасних Факата, и доказаћемо, да су ти неизмјерни и дуго-