Srpski sion

Бр. 50.

„СРПСКИ СИОН

Стр . 835

бијаху. ученици његови скупили од страха Је'врејскога, дође Исус и стаде на среду и рече им: мир вам. И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоше видевши Господа." (Јов. 20., 19, — 20.) Догађај, дакле, од кога су апостоли стали рачунати време; дан, од кога су апостоли отпочели бројати и оних 40, као и оних 50 дана јесте — дан васкресења Христова из мртвих. ГГа ако је силазак светога Духа за ученике Христове био важан и радостан догађај; ако је дан силаска св. Духа у првој цркви Христово.ј био и бити мора „иразничан дан", дан радости и весел.а духовног: онда је, свакако, и васкресење Христово морало бити за ученике Христове, ако не још и више, а оно бар толико исто важан и радостал догађај, као и силазак св. Духа; ако је већ дан силаска св. Духа био и бити могао празничан дан, онда је и дан васкрса Христова у првим данима цркве његове био и бити морао дан празничан, дан радосги и весеља духовног. Или је зар само силазак св. Духа важан и радостан догађај, а то није и бити не може — васкресење Христово, које је управо основ и темељ догађаЈу силаска св. Духа; јер да Хрисгос не устаде из мртвих, зар би послао п послати могао Духа светога?! Или је зар педесети дан за прву цркву Христову био и бити морао празничан дан; а први дан, од којега се рачунати, са којим са бројати започиње да није, бити не може и не сме дан радости и весеља духовног?! Има ли човека, ј нма ли Хришћанина, који то веровати сме, који то веровати — може?! И тако би могли т питању о празницима све корак за кораком гонити назарене, и освајати стопу по стопу земљешта њихова. Да се само дотакиемо још неких важнијих догађаја из живота Христова и првих дана цркве његове. 1.) 0 рођењу Христовом „анђео Господњи јаваЋа (пастирима) велику радост, која ће бити свему народу"; а „мноштво војника небеских хвали Бога говорећи: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља" (ЈГука 2., 9,—14). — 2.) 0 крштењу Христовом „отвара се небо" и јављају се чулним начином сва три Божанска лица: чује се глас Бога Оца: „ти си син-мој љубазни, који је по мојој вољи"; Бог син као

човек крштава се у реци Јордану; а Бог Дух свети слази „као голуб" на сина који се крсти. (Мар. 1., 9. —11.) — 3.) После Христова узнесења на небо ученици њигови „вратише се у Јерусалим с великом радонгћу"; (ЈГука 25, 52.) те по повратку томе у Јерусалим, а са „горе, која се зове Маслинска . . попеше се у собу", и отпочеше „једнодушну молитву и молење" (Дела 1., 12.—14.) И гле? Сви ти догађаји за прве Хришћане да нису били и бити могли догафаји важни и радосни; а дани, кад се збише важни и радосни догађаји ти, да нису бити могли и смели, те да већ у првим временим цркве Христове доиста нису ни били дани празнични, дани радости и весеља духовног; онако као што је био празнични дан — „тројичан дан": дан сшгаска св. Духа?! Хоћемо ли, можемо ли веровати то?! И ако би овде, а са до сад наведеним могли завршити питање о празницима, ипак то учинити не ћемо; осврнућемо се и на она места св. писма, која назарени против празника наводе, да се не би можда номислило, е од тих места навалице бегамо, јер нас, тобоже туку у главу. Од тих места навешћемо најјаснија, која би — бар по мишљењу и веровању назаренском — изрично нразнике забрањивала. Од свију тих места најјасније је ово: „Мрзим на ваше празнике, одбацио сам их, и не ћу да миришем светковина ваших. Ако ли иринесете жртве паљенице и приносе своје, не ћу их примити, и не ћу погледати на захвалне жртве од угојене стоке ваше." (Амос 5., 21. — 22.) Овде Бог изрично каже, да „мрзи на празнике и светковпне" и да му не требају „жртве паљенице и жртве захвалне." Ова мржња на празнике и на светковине, као и на жртве паљенице и жртве захвалне не значи и значити не може — укидање празника и престанка жртвоприношања. Тиме, што је Бог исказао своју мржњу на празнике и светковине и да му не требају жртве наљеница и жртве захвалне — Бог није рекао и рећи није могао, да народ Израиљски престане светковати празнике и о празницима приносити нрописане жртве Јер ако је Бог то рећи хтео, како је онда могао преко Мојсија наложити народу Израиљском, да нразнике имају „празновати законом вечним од кољена до кољена,"