Srpski sion

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСЖЕ ПРАБОШБНЕ ШИТРОПОПИЈЕ К1РЛОВЛЛКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протојереј Јован Јеремић.

У Ср. Карловци§а у недељу 11. јануара 1898.

М1ХАИУГБ

БОЖЈОМ МИ.10СТИ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОИ СРПСКЕ ЕПИСКОПИЈЕ ГОРЊО КАРЛОВАЧКЕ: часном и пречасном свештенству и возљубљеном у Христу стаду своме: Хриотоо се роди! . . . Још мало, и човјек, грјешник стари. сурвао би се био у вјечиу пропаст своју, да га ие суздржа Деоиица Божја! Кад му је било најбол»е и иајљепше, у пре красном врту Божјем, дигао се и испријечио против воље свога Створитеља и Добротвора.. . Мјесто искрене оданости, показао је јогунасту неиокорност; мјесто благодарности — нтослушпост Извору своје среће — добром Оцу своме. Из првог тога гријеха — непослушности, као из каква мутна извора, потекао је читав низ човјечјих неподопштипа (Римљ. 5, 28), а први му плод било је: братоубијство оно проклето (1. Мојс. 4, 8. 10. 11.) што је навукло гљев Божји и.на сав потоњи род људски (1. Мојс. 3, 17—19; 6. 13.)... Удаљујући се човјек гријесима својим од Бога (Исаија, 59, 2.) губио је све то више

и свијест о пореклу, достојанству и задаћи свога ншвота, као и снагу да побиједи зло у себи и око себе. . . (Римљ. Ј, 22. 23. У, 28.) Дошло је било до прелома... Или пропасти вјечно, или се снасти! Проиасши, то није дала милост Божја, Која неће смрти грјешника, но хоће ,,оврати« тнса и ЕК1ТН е/и8" (1. Тим. 2, 4). Спасти се, то није могао човјек сам. јер од нспрлкдв.!, клбжшТл, л^клкстка, ЗЛОКМ, ЗА кистн, оувшстка и томе иод. (Римљ. 1, 29.) искварена, изнемогла и клонула му бјеше природа сва (Римљ. 1, 24.). Из тога очајнога стања (Римљ. 7, 24) могао је избавити човјека само једини Бог, Који је знао и страхоту иропасти и слаботињу искварене природе јадног створа свога... И гле! бпда прТиде кончина л^ктл, посла Еогх Она скоего, единороднаго (Галат. 4, 4), да не пропане пајсавршеније дјело руку ЕБеговијех. 0 ! како је топла, како силна љубав Божја ; како је без мјере и грапице благост и милост Оца небеснога! Свога Једиица шаље на земљу, да сиасе човјека (Лука 19, 10), који својом кривњом дошао