Srpski sion

бр. 11.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 167.

Е1д чгр брг^ГјУ, а у латинскоме пријеводу т топ1апат геропет. Ову је погрјешку опазио и покојни владика Никанор Грујић у својим „прн/и^тва/иа". 9.) Ленх т. лан, \(.чоч, Бет, Е1асћз, па отуда онда значи и вптиљ, свјештило, сти.јење: Тростн сокрВшжнм не преио/иитх и иена кнс/мшас/л не угаситх: дондеже изкедбтх кх пок'кд8 с8дх (Мат. 12. 20.) 10,) Е натисд: кон/иб, вонлиши — внах* СА и т. д. запалити се: Тростн сокр8шжнк1 не прмогиитх н лена кне / И шлса нс угаситх: дондеже изксдетх кх пов*кд8 с8дх (Мат. 12. 20.). Лијепо је ово мјесто превео Вук овако: Трске стучене не ће преломити, и свјештила запаљена не ће угасити док правда не одржи побједе. Екеортација у недељу еирну. Наш;сао и пред ученицима Карловачке горње гимназије г ворио Милорад Н. Чопорда богослов IV. године. Хвала Богу Великоме! Сутрашњим даном отварају се врата свете четрдесетнице. Доста бјеше забава и весеља, доста угађања тијелу! Страсти су набујале, душа стење, воља се колеба. Света Црква позива нас, да оставимо за часак свијет и његова варљива уживања и да заиловимо на усамљену пучину великога поста; да одбацимо од себе отровне гријехе, којима је душа наша окована, да поспемо главу пепелом скромности, да метнемо на се „штит молитве," „шлем милостиње" и да се обучемо у „одежду кајања". Ако смо досада хранили страсти тијела свога, сада треба да их умртвимо и дух од окова избавимо. Вјеџбање у духовним врлинама јесте главни иосао, који Црква од нас захтијева п који човјека човјеком чини. Живот наш треба да пође другим правцем, који Јће одговарати сврси нашој. Али духовном животу нашем сметају гријеси, који као сињи терет притискују душу нашу и не даду јој, да се уздигне до вишег ступња наравственог живота. Покајање, које Црква захтијева од нас увијек, а особито сада у вријеме поста, једино може скинути са душе наше тај терет и очистити ју од гријехова њезиних. Зато је света Црква и одредила извјесна времена за кајање наше и примање светих тајана, покајања и причешћа, које нас воде правој сврси нашој и сједињују с Богом, извором најистинитијим и најсветијим.

Зна/чај тајне покајања за духовни живот јесте велик. Кад ње не би било, не би могло бити ни поправљања. Када човјек не би знао да се може очистити од гријеха и постати бољим, он не би ни тежио за тим, него би и даље живио својим пређашњим, грјешним животом. Такав пак живот био би од штетних носљедица не само за морално стање сваког појединог човјека, него и свега рода људског. Наравственост управо не би ни постојала. Душа човјекова осуђена би била на пропаст, јер се иеби могла ослободити од гријеха, који смета њеном напредовању У тајни покајања дата је човјеку аогућност, да се поправи. Ако и поклизне кадгод под утицајем спољашњих прилика и падне у гријех, иопуштајући својој природној наклоности к разним страстима, ни.је још сасвим изгубљен. У тајни покајања наћи ће спаносно средство, које је благи мелем за његове душевне болести. И заиста! Колико би грјешника сасвим пропало под теретом гријеха да није тајне покајања? Колико је њих она иоправила и на добар пут извела? Колико је њих постало добрим и побожним људима, када су исповједили своје гријехе и добили у тајни покајања разрјешење од истих? Потребу тајне покајања или исповјести доказује и св. Писмо и многи други докази. Већ у старом завјету налазимо свједочанства о томе, да су први људи, Адам и Ева, морали исповједити свој грјешни пад пред Богом. Тек тада им је Бог опростио и обећао Искупитеља. И на другим мјестима св. Писма старог завјета, а особито у трећој и четвртој књизи Мојсијевој, има спомена о исповјести Но та исповјест још није била тајна, као што је она у новом завјету, гдје је сам Христос установио ту тајну ријечима: „ПрТи/иите д^х сватх. И /мже ШпВстите гр^и, { С п В статса имх : и и/иже держите держатсл". (Јов. XX. 22 — 23). Када човјека снађе у животу његову обична несрећа, он тражи пријатеља, коме ће се потужити и потражити у њега утјехе, и ако зна, да му овај не може цомоћи, Како онда да не потражи утјехе за гријехе своје у Бога, који му може и који му заисга и даје у тајни покајања спасоносни лијек за душу његову! Па како судише о овом велики умови рода људског? Славии научењак Лајбниц рекао је ове ријечи о исповијести: „Ако има што лијепо и достојно љубави у хришћанској релиђији,