Srpski sion

Стр 232.

„СРПСКИ СИОН."

Вр. 15

правдом, истине над лажју, иобеди живота над смрћу. Ако те мисли и ти осећаји овладају душом и срнем нашим, знаћемо и ценити дарове ускршње и достојио их уживати. Из недара небесних разлиће се тада бујне реке вере љубави и наде у душу и тело наше, оживеће крв у жилама нашим, душа ће нам се ослободити рђе греховне и сјајем заблистати, а срце ће живо закуцати за све свето и узвишено. Дух ће нам добити крила и летићемо високо. И онде, пред ирестолом небеснога Творца добићемо и ону моћ, која ће нас здружити и измирити као синове заједничког Оца, као браћу рођеиу. Тада ће нас Господ благословити и бићемо сретни и вечно спасеии. Амип !

Самоубиетво пред хришћанеким моралом. Написао с1г. Тј . Кагаећ, превео Ст. С. Илкић. (Свршетак) В.) Самоубицу не могу оправдати узроци самоубиства. Да ли можемо бранити самоубицу? Познајемо једнога човека, који је увек, када ба чуо за какав случај самоубиства, употреб .Ђавао овај лаконски пзраз: „Нека се чисти све што није за живот. У осталом Бог да га прости!" У овој изреци има неке горке ироније, која се с гледигата љубави према ближњему никако не би могла оиравдати, али која се ипак по пресуди хладног разума одобрити мора. Може бити, да би кога горњи или томе сличан израз саблазнио; али тога смо слободни заиитати: „НГта би ви, драги госиодине, рекли на то, када би из новина сазнали, да је Н. Н., као велика варалица испред својих кредитора побегао у Америку, само да им дугове не плати?" Нпко не може одрицати, да се самоубица с пуним правом мож« сравнити с оваквим варалицом — бегунцем, јер бегство учињено због дугова, није ништа друго, ван подло изигравање поверилаца. Исто тако и самоубиство није ништа друго, већ изигравање Бога, највећег добротвора људског, према коме је човек обвезан исиуњавати извесне дужности; самоубиство је такође и изигравање друштва, у коме човек ужива разна доброчинства и за

које је исто та-ко великим и важним дужностима везан; н самоубица желећи, да се ослободи свих тих дужности, напушта овај живот и бега у царство смрти. Којега самоубицу можемо у име моралнога закона најетрожије осудити? Онога, ко.ји у здраву и свесну стању покушава или изврши самоубиство, као иоследњи опачки чин у дугом низу ире^ашњих му грехова; да таквог самоубицу, на којега се с правом применути могу Аристотелове речи: „Самоубиство чине они, који слажући грех на грех, напослетку и на сам живот омрзну".* Овакве самоубице не можемо никако бранити; на веллку жалост искуство нас уверава, да данашњим даном од стотине самоубица, седамдесеторица спадају у ову врсту. 0 овоме ћемо се моћи јога бод.е уверити, ако бацимо ма и летимичан поглед на верну статистику самоубистава. У статистици узрока, који за собом повлаче самоубиство, на првом месту стоје новчане немрилике, неиовољно материјално сшање. Имајући пред очима конкретне случајеве, уверавамо се, да неповољно материјално стање наступа, услед неморалног претходног живота, према томе је оно природна иоследица последњега. Као живи сведоци за ову тврдњу служе нам: коцкарски столови, блуднички домови, испражњене боце гаампањца, срећке на којима се у часу добије стотина хиљада, а губи десет иута више; осим тога за сведоке можемо узети славољубље и раскош, који силног новца стаје. Као што видимо дакле, неповољне материјалне околности наступају услед силног уживања и услед тежње, да се пред светом покажемо онакви, какви у самој ствари нисмо. Мећу узроцима самоубиства, на другом месту стоје : незгодне иородичне околносши и несретна љубав. Узроци породичних незгода обично су неморалне природе, те тако и самоубиства, — која се услед тога дегаавају нису ништа друго, доли завршни греси многобројних и разноврсних претходних грехова. Самоубиство учињено због несретне љубави, без сваке сумње такође на себи носи исти карактер. Љубанници су обично или зато несретни, гато им се љубавни одногаај оснива на греганој основи, или гато им љубав није узајамна, или напослетку игго је и најгоре, * Бе топ1ш8 IX. с. 5.