Srpski sion

Бр. 20. „ОШЖИ

није довољан, да у потпуно.ј мери нодмири цотребу, и ми бисмо за то морали имати бар још 60 — 70 школа дневног похађања. Од укуиног броја садашњих дневних школа махом ту само са 4 раз ; тек 4—5 њих ако имају по 5—6 раз. 0 пофторним школама стоји ствар још траљавије. Број деце за ову школу износи у делој епархији 8.229, а у школу иду — како ИДУ — само 1-148, дакле једва једна добра шестина. У неких 20 општина п нема пофтор. школе; у многима је број у исту уписане деце и сувише мален, и тек у врло малом броју оиштина ако се може пофторна школа п рад у њој у озбиљан рачун узети. Поглавити је узрок овоме, што наш свет нерадо даје децу у пофтор. школу. Кад би само ишло, родитељи би ркдо још толико учитељу платили, само да не држи нофтор. школе, и да им децу полит. власти не нријављује. Овде нам ваља коју и о забавиштима рећи. Од 0 до 6. год. деце има у целој епархији 17.719, и кад узмемо,, да само '/ д треба (?) да иде у забавишта, а ми у читавој енархији имамо ових само четири (у Чакову, Вел. Кикипди, Куманима и Вел. Бечкереку), онда је јасна ствар, колико би нам забавишта још требало, а још јаснија је, да ми према данашњим приликама нашега народа не ћемо тако скоро доћи до потребног броја тих малишанских школица. Учила. На ову тако важну чињеницу у школ. настави наше општине врло малу пажњу обраћају. И сувише је мален број оних нар. школау овој дијецези, које су евима прописаним училима потпуно снабдевене; већи део њихов има тек довољно, прилично или мало учила; али има, на жалост, доста и таквих школа, које немају баш никаквих учила. ГТа и тамо где их у неколико има, налазе се многа у таквом чемерном стању, де се корисно не даду употребити. Главни је узрок овој немилој појави с једне' стране немаштина дотичних онштина, с друге стране пак неразумевање и немар месних школ. одбора, којима је тешко доказати, од какве су нреке потребе школ. учила по успешну наставу. Но уколико се са данашњим стањем у томе погледу не можемо задовољитп, ипак се мора признати, да се, и ако по мало, иде напред,

СИ&Н. 6 втр. Ш

те се тако можемо надати, да ће нам за кратко време све нар. школе у овој епархији имати бар по онолико учила, колико је најнужније. Школ намештај. Што се рекло о школ. училама, то исто важи и о школ. наменггају. Изузимајућп неке школе ио већим и имућнијим општинама, где су скамије по новијим системима, које хигијенским прописима одговарају, за по највећи број школа може се казати, да су у том погледу јако заостале. Колико има старих скамија — да не рекнем — још из прошлога века —, толико их има незграпних и неспретних, да седење у њима најубитачније носледице по дечје здравље за собом повлачи. А но што ова ствар у знатне материјалне жртве засеца, то је слаб изглед, да ће се наше сиромаигније општине скоро таквих скамија опростити. Школ. библиотеке. Као што многе наше општине и други позвани органи не ће и не могу да схвате корист и потребу школ. учила, тако исто не увиђају ни целисходности школ. библиотеке, која ваља да служи учитељу за даље стручно усавршавање као и школској и одраслој деци за притајну забаву и практичну поуку. Наш свет сматра школ. библиотеку луксузом, те није ни чудо, што је иретерано мален број општина, у којима ћеш школ. библиотеке наћи; и где је има, држим, да је то по највише заслуга, дотичних учитеља. Са хвалом ваља овде споменути: Кикинду, Темишвар, Сириг, Тараш и Срп. Кустур. Школ. архива. Од школ. библиотека још много мање има школ. архива. Главни је узрок томе, што је ова обично с цркв. архивом скопчана, а не води се засебно. Но било како му драго, тек се може рећи, да у томе погледу не влада најбољи ред. По многим општиама не можеш наћи школ. дневника и записника ни од лане, а камо ли од пре 10, 20 или чак 50 год. То исто важи и за дописе, одлуке, налоге и т. д. што долазе од виших власти. Неки сматрају те ствари као приватну својину, те их држе иза икона, на гредицама, испод јастука и т. д. откуда се често забацају и губе, па се услед тога највеће неприлике рађају. Томе би ваљало једаниут, у интересу службеног рада, крај учинити. Школ. зграде. У овом иогледу стоји Вел. Кикинда са својом централ. школ. зградом на