Srpski sion

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРЛБОСЛАВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ ХАР Л ОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протојереј Јован Јеремић.

У Ср. Карловдима у недељу 21. јуна 1898.

Двобој пред хришћанеким моралом. Написао (1г. I. Кагвсћ. превео Ст. С. Илкић. Б.) Двобој је глуио дело. Закон не забрањује и не осуђује врлину, а познато нам је, да и божански и човечанеки закони подједнако осуђују и забрању]у двобој, према томе јасно је, да двобој није врдина већ порок. Ни једно дело које се нротиви мораду, не може разум одобравати, отуда сљеди, да разум осуђује двобој. И заиста, кад изближе у нознамо суштину двобоја долазимо до уверења, да је он пајгрђа врста лудости и сујеверја и најужасније варварство Уверени смо, да би веома мало двобо^а било, кад би каваљери веровали речима Нремудрога, који вели: Слава је човеку да се окапи свађе; а ко је год безуман уплеИе се. (Приче 20. 3.). Још више би се њих клонили двобоја, кад би слушали поуку премудрога Солона, који каже: Мисли се утвр(уују саветом; за то разумно ратуј (ЈћШ. 20. 18.). Ако је дакле лудо пе избећи свађу, колико ли је луђе до вршивати је двобојем?

И заиста врло мален мора бити број наметних и разумних људи, који могу признати, да је двобој разумни начин, којим се увређена част бранити и одбранити може. Зар се не може догодити, да ири двобоју баш невини здравље или живот изгуби; а гадни наиадач, нодли и пакосни заједљивац, да се сатански радује победи над невином жртвом својом? Не може ли се десити, да снажнн и срчани шмокљан, извеџбани тукаџија и убојица, победи невинога противника свога само за то, што је овај слаба телесна састава, нежних мипшћа и несавршена вида? Зар је искључена могућност, да најсрамнији безделник крупише своја недела ироливеном крвљу поштена и заслужна човека? Можемо ли ми тврдити, да ће нобеђен бити грешни заводник, који бешчасги и скрнави туђу брачну постељу, а да ће увређен муж добити задовољштину ? — Заистл не; у свему томе победу не одржава нравда и истина. већ вештина, хитрост и лукавство. Па зар онда двобој није глупо, уираво лудо дело ?