Srpski sion

о^ с Х с/ ч

"Т"

Год- VIII. Ш Ш « 111 Број 29.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВЛЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: ~ УРЕДНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије. Протојереј Јован ЈеремиЋ. У Ср. Карловдима у недељу 19. јула 1898.

Прилошци агиолошки од ЗНЕ. ГЕ^згва-рца,. (Наставак). ]]. Приложак. Збор зборила господа ришћанска Код бијеле цркве Грачанице: „Боже мили чуда великога, „Куд се ђеде цар-Немање благо, „Седам кула гроша и дуката" ? „Вал>а да је расковао благо „На наџаке и на буздоване „И добријем коњ'ма на ратове? Ту се деси Немањићу Саво, ]1а говори госиоди ришћанској: „Не лудујте господо ришћанска! „Није бабо расковао благо „На наџаке ни на буздоване „Ни добријем коњма на ратове, „Већ је бабо нотрошио благо „Све градећи млоге задужбине: „Бјел' Вилиндар на сред горе Свете „Студеницу на влаху староме „И два стуба светитеља Ђурђа. „Оба стуба виш' Новог Пазара „Озрен Цркву на сред Босне славне — „Осталога што претече блага „Остало је благо похарчио „Зидајући по калу калдрме „Дијелећи кљасту и слијепу „Док је души мјесто уватио,

„Седам кула благо похарчио; „Ето бабо куд похарчп благо! У глас викну госнода ришћанска: „Просто да си Немањићу Саво! „Проста душа твојих родитеља „Проста душа а честито тјело! „Што носили свијетло вам било! „ Што родили, све вам свето било ! И што рече госнода ришћанска На састанку код бијеле цркве ЈЈТто го!) рекли. код Бога се стекло. Мислио сам и размишљао сам, како и с чим да почнем овај други приложак и дал' да почнем с Никодимовим тиником од год. 1319 као што сам први отночео са Романовим типиком од г. 1331., или како друкчије. И већ у носледњи час предомислио сам се и оставио сам за овај пар Никодимов тииик на страну, те сам, као што видиш почео с иесмом и то с пародпом песмом а не са стихиром црквепом, иа ма' та стихира била „твореније Јоаново"; — а што сам почео с народном пе смом, мислим, да ћу и теби угодити а уједно и себи помоћи те најлакши начин доказати, ко су били и какви су били Немаљићи стари, и да ти Немањићи стари нису тргшли на гомиле благо, већ гра-