Srpski sion

Број 84.

„СРПСКИ СИОН"

С тр . 545.

меника — Жишке. Те двије опозиције допјњују једна другу; као што су Хусове вјерске проповиједи утицале на Жишку, тако је исто и друштвена опозиција наслањала се на црквену, која .јој је одговарала. Нријеђимо сад т Далимилове епохе цареваљу Карла 1У., па ћемо наћи нешто, што морамо нажљиво протумачити. 1347. г. Карло, чешки краљ и уједно римски император, с дозволом папином оснива у Прагу словенски манастир и да се у њему служи по римском обреду словенски, дозива монахе из српских земаља, гдје је било много „глагољаша", а особито из Далмације и Хрватске. Такво поступање противи се практици западне цркве, која је врло ријетко допуштала служити на народном језику и то тамо, гдје се није могао латински језик никако увесги, или из политичких разлога, као што видимо у сењском владичанству и на њеким далматинским осгрвима, као и у наше доба у Црној Гори, али није никад замјењивала латински језик, ако се гдје утврдио био, народним. Осим тога и Карло IV. не би то без узрока тражио од наие. Он ,је био родом Француз, а Нијемац само с тога, јер је живио већином међу Нијемцима. Он б.јеше добар политичар, али су за њега, Словени били у највећој стисци, јер за све своје владе није ниједне грамате потписао друкчије до њемачки.*) Њеки историчари мисле. да .је Карло подизањем словенског манастира у Прагу хтио да преведе источну цркву у унију с латинском и позивају се на то, што Карло у једном своме писму позива српског цара Душана Силног, да се сједини с римском црквом и спомиње му. да су њих обојица Божјом милошћу синови једног словенског народа. Но у то се не може вјеровати, јер да је Карло мислио Србе задобити за унију, не би му требало из српских замаља: Босне, Далмације позивати чак у Праг такве људе, који су баш били згоднп за пропаганду: — боље би било да је послао у те земље, које су биле уз Душанову државу, Чехе, који су могли проповиједати римски католицизам. Но Карло IV. није ишао на унију, већ су оне ријзчи у писму српскоме цару само дипломатске његове фразе. Добро вели Палацки,- да такав мудар државник и реван римски католик не би уводио у својој држави словенско бого*) Ре1ге1, 6е8С1псћ4е <1ег Реи^зсћеп ипс! хћгег бргасће 1П Воћтеп.

служење, да му нпје дала повода унушрашња политика, јер би иначе без разлога стварао неслогу у нркви. Да је унуграшња политика Карлова била свему повод, види се најбоље из буле папе Климента VI. од 8. маја 1346., у ^•ојој папа пише прашкоме епископу, да му је Карло, маркграф моравски, писао, какоујужним словенским крајевима свећеници служе на народноме језику и како би било потребно и у Ческу довести какве свећенике, јер „ у Ческој краљевини има много схизмашика и невјерника, који не Ие, да чују за св. писмо, кад им се проиовиједа на латинском језику, јер га не разумију. с тога се не могу пошиуно увести у хришЛанску**) вјеру ". Даље папа вели, да он не познаје ческих прилика, с тога нека епископ ради како је најбоље и нека „глагољашима" одреди само једно мјесшо, гдје ће служити словенски. Сад смо на чисто, да је за Карла IV. у Ческој било црквене опозиције, јер папа каже епискону, по ријечима Карловим, да у Ческој има много „схизматика и невјерника" (вс1шта11С1 е! тМе1еб), дакле унра.в се изразио онако исто, као што се инквизитор на косничком сабору изразио о иравославним Русима, — јер схизматици и невјерници не Ле да разумију (пес т1;е1Н&еге уо1ип!) св. писма на латинском језику. Као што се види, Карло је тражио од папе, да допусти по сво] Ческој да се служи словенски, јер је то захтијевао државни интерес. али папа је у овоме случајно учинио ону погрјешку, која је била узрок, те се толико варода оцијепило од латинске цркве; папа доиушта само, да се на јвдноме јединоме месшу служи и проповиједа словенски, а више нипошто на другом коме мјесту. То је била тијем већа погрјешка, јер се римска црква још није била са свијем учврстила у Ческој, и ако је већ господарила. А да је тако, видимо како унрав за Карлова оца нрашки епископ Јан из Дражица (1301.1343 ) јавно потпомаже секту: Валдензе, коју је римска црква већ била осудила; како је отимао с ломаче инквизиторске такве јеретике, па и ако је краљ био уз инквизицију. II за све то, папа тога епископа иозива себи на суд у Авињон, дуго га држи код себе и тај заштитник јеретички најпослије се повраћа мирно у Праг и иза тога управља 15 година ческом црквом. Види се, да је опозиција била јака! **) Т. ј. у римску цркву.