Srpski sion

С тр . 560.

„СИ1СКИ (ЖОВ. ц

Б р. 85

пећ каже да књига та еадржи : г ЈГјзавила молебнан свлтнхт, сербскихт, просв-ћтителеи" и каже на првом — насловном листу — да је та правила „трудом и вснким прилћжнимт. тш,ан1емт>" сабрао, и но „возможности во всемт." исправио он — Синесије владика арадски. (Наставиће се.)

Хусово правоелавље (Наставак) Рус Хомјаков вели, да је православна дрква сачувала главни основ Хришћанства — закон о љубави, који веже хршнћанско друштво у једно живо духовно тијело, а у западним вјерама ту унутрашњу наравствену везу замјењује спољашњи ауторитет, као код Латина што је све и сва ауторитет једног јединог човјека папе, а у протестаната авторитет символичких књига. Представимо Хуса по његовим дјелима, која је написао и по сведочанетвима о њему, те ћемо морати признати у његову личном карактеру унутрашњу сличност с духом Православља, јер историја не иознаје личности, која дише већом хришћанскон љубављу од Хуса. А да није чески народ примио католичанско, у истину право, Православље за св. Методија, или да није ни трага остало у Чеха о томе Православљу, као код Пољака, зар би се могла јавити тако племенита и скоро најправославнија душа као што је видимо у Хусу? Па зар би без њеке историјске везе и највећа генијалност људска могла стЕорити такву вјерску науку, коју је православна дрква 1452. свечано признала за православну ? Не; то би било изнад људске моћи, па и над умним силама великог сина братскога ческог народа, мученика за истину, Јана Хуса, тога мученика, који се борио за Православље, јер је Оно та истина, за коју се он борио; па и ако је вјетар разнио пепео мученички на све стране, ииак га је највише пало на свету ческу земљу, у славни словенски чески народ, те тај пепео и сад довикује Чесима: „У Православљу је истина; ту тражите спаса." И ми видимо како братски чески народ слуша и данас дух Хусов, јер многи његови синови оставише и остављају наиску цркву, која само одрођава мјесто да проповиједа љубав. слободу и једнакост; која само тиранише над вјернима намећући им мрт-

ви латински језик старога Рима; оног, Рима који је највише сметао Хришћанству! Сад ћемо у кратко све рећи, што смо говорили у овој нашој расиравиди, јер се нпјесмо могли држати хронологијског реда, те ћемо сад све поновити и хронологијски. 1.) „Православна словенска црква, која је постојала у Ческој до 1097. г., по што ју је потисло папство те године, оставила је у Ческој, а особито у простом народу, осим њеких црквених обичаја, и дух вјерске опозиције иротив латинства, а та је вјерска опозиција увијек била уз народну ческу опозицију против германизма, како у друштвеном животу тако и у политичком. 2.) Та је вјерска, опозиција натјерала Карла IV. да моли иапу за дозволу, да се уведе у Ческу слободно словенско служење као што је било у Хрватској (гдје је пана то допустио), да се стане на иут ширењу римске црк ве у Ческој; та је опозиција дала јаче знаке живота на њекпм тајним мјестима, а за тијем је постала јавна иротивница римскоме напсгву, што се огледа у њеним проповиједима. 3.) На Хуса је утицала вјерска оиозиција у Ческој; која води поријекло из старога православнога извора; а ако та опозиција није на њега утицала већ у раној младости н васпитању, које нам није познато, онда је утицала од онога часа, кад је изабран за проиовједника витлејемске капелице, која је била средиште онијех, који су се прије скупљали по тајним мјестима. 3.) На Хуса је утицала вјерска онозиција у Ческој, која води поријекло из старога православнога извора; а ако та опозиција није на њега утицала већ у раној младости и васпитању, које нам није нознато, онда је утицало од онога часа, кад је изабран за проповједника витлејемске капелице, која је била средиште онијех, који су се нрије скупљали по тајним мјестима. 4.) Жива дрта личности Хусове јесте највећа праведност у вршењу хришћанског закона без икаквих љага. Он је проновиједао и бранио права хришћанског морала, а није учио никве нове догмате. 5.) Кад је Хус успоредио латинску цркву с хришћанским моралом, подигао је реформаторски устанак, али није био реформатор као Лутер и остали. Он није мислио, да створи