Srpski sion

о^°Х С %

год. VIII. Н1 1№ Број 39.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАБОСЛАВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КЛРЛОБЛЧКВ. СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.

ВЛАСНИК: УРЕДНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије. Протојереј Јован ЈеремиЋ. У Ср. Карловцима у недељу 27. септембра 1898.

ЗВАНИЧНИ ДЕО, Његово Високопреосвештенство господин ечискои Вршпчки Гаврил ЗмејановиЛ благоизволео је свршенога богослова и постављенога администратора парохије у Добрици Максима Вујића руконоложити, дана 20. сеитембра о. г. за ђакона, а 21. истога месеца за презвитера.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, Црква Христова, као религијозноморална заједница. — В јурасов. Питање о суштини Христове Цркве без сумње је једна од најглавнијих тачака хришћанскога гледишта на свет. Учење о Цркви спада у ред питања о узајамном одношају генералног и специјалног, личности и друштва, те стога је оно пуно интересовања без обзира чак и на његов религијозни значај. Познато је, да је решавање сличних нитања свагда силно напрезало духовне силе. Јерес пелагијанска у еноси св. отаца, размирице номиналиста

и реалкста у перијоду схоластике, учење о религијозној слободи и црквеном авторитету у време постајања протестантства, социјални иринципи 1789. год., две крајне струје наших дапа: соци.јализам у свима његовим облицима (државни и револуцијонарни) и индивидуалистичка ФилосоФија Ф. Нкцшеова — све су то питања Једнога реда: о узајамном одношају опћег и посебног (јавног и приватног). И баш тим њиховим животним карактером тумачи се подједнака сграсност у решавању њиховом у сва времена, без обзира на њихову, често очевидну, апстрактност. — Тим би већи интерес морало будити питаље о Цркви, јер се Црква дотиче друштвеног и дндивидуалног живота у најразличнијим СФерама: у области човечје мисли, у области вештине, скоро у свима страпама државнога живота, а да и не говоримо о животу религијозноморалном. Међутим Факти ни изблиза не оправдавају то очекивање. Ако се запад, реорганишући своје државно биће, морао дотаћи и питања о Цркви и заподенути против ње т. зв. културну борбу, то се тумачи тиме, што је западна црква исту-