Srpski sion

Б р . 41

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 657.

„рукоположење" постати морало, те доиста и ностало „простим обредом", тако да није „саопштавало нити благодати, нити взасти"? Ово питамо и питати морамо, не што нисмо вољни погађати и нагађати, него што и поред најбоље воље не можемо погодити времена тога, нити се довидити и нагодити тога узрока и разлога. А ако је „рукоположење било прости обред" већ одмах у почетку, у апостолском времену, као што ће то према, протестантском учењу и бити: онда молимо протестанте, да нам кажу, за што су аиостоли и свршавали тај „прости обред", за што су и правили, тако да рекнемо, ту сувишну, ту излишну параду?! Свакако су апостоли свршавали рукоположење само за то, што су мислили, да рукоположење није „прости обред", него су држали и веровали, да је рукоположење свештена радња, којом се „саопштава и благодат и власт"; или су баш и знали, да је „рукоположење просги обред", те да „не саопштава ни благодати ни власти", али су га ииак из извесног рачуна свршавали и свршавати хтели. Чудновато! Апостоли нису знали и знати нису могли онога, што протестанти данас, иосле толиких година, имају — у малом ирсту!! Него: ако апостоли доиста нису знали, да је „рукоположење прости обред", него су држали и веровали, да је то свештена радња, којом се „саопштава и благодат и власт": онда их је неко обманути морао. А ко то? — Христос зар?! Или ко би други бити могао? А ако су апостоли знали, да је „рукоиоложење прости обред, који не саопштава нити благодати, нити власти"; онда је јасно и несумњиво, да су они рукоцолагањем хтели себи у очима народа подићи цену, своме раду и делању приписати велику важност; једном речи, хтели су рукоположењем — опсенити иростоту, нреварити свет! Или зар то не значи опсењивати простоту, варати свет: ништа не само под ишта, него под велико нешто издавати и продавати: молити се Богу и полагати руке, тобоже да Бог дотичноме лицу, на чију главу полажу руке, ниспошље „ благодат" и нодари „власт"?! — Потврђују ли и потиисују ли иротестанти овај из њихова учења, из њихове тврдње логично изведени закључак?! А да су апостоли држали и веровали, или

су бар износили и говорили, да рукоположење није „прости обред", него да је то свештена радња, којом се у истини „саопштава благодат и власт" и у опште нешто више, нешто божанско; и да су људи то нримали и веровали, доказује и сведочи то, што је Симон врачар гледајући, како се „даје Дух свети, кад апостоли метну руке" ионудио апостоле новнем „говорећи: дајте и мени ову власт, да кад метнем руке на кога ирими Духа светога. А Петар му рече: новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио, да се дар Божји може добити за новце", (Дела 8., 18,-20.) Него, ако је „рукоположење нрости „обред": каквог смисла и значаја имају и оне „молитве", које протестанти читају при „носвећењу на свештену службу"? („Учење . . . В. Гете-а, иревод М. Паренте — стр. 95.) Да ли се тим молитвама „саопштава благодат и власт"? да ли се њима измољава извесном лицу од Бога каква виша помоћ ? А ако не: за што их и читају? кога варају и обмањују? — Ако је већ свештеничка власт, „иастирска служба само пуномоћ од вијерних": за што онда протестантски свештеници и настири не I наступају своје службе одмах по обављеном избору онако, као што своју службу предузимају н. пр. општински послужитељи ? За што онда и праве и подижу параду „носвећења на свештену службу"? Но код протестаната „пастирска служба" данас као да није ни „пуномоћ од вијерних", јер „пошто се избор у иравоме смислу не употребљује више код већег дијела иротестантских цркава, то данашњи њихов свештенослужитељ није већ изасланик ни вијерних, него неколиких других свештенослужитеља, који су и сами били изабрани без саучешћа пастве". (Исто, стр. 63.) И тако „иастирска служба", свештеничка власт код протестаната није нн божанско право, ни „пуномоћ од вијерних", већ нуномоћ добивена од неколико за давање свештеничке службе неовлаштених лица. Кад би се хтело; не би ли се зар пре код нротестаната говорити могло о неком „ирисвајању права" од стране протестантских „учитеља, вођених — зар — чувством частољубља и страшћу за господством"? Речено је већ, да код протестаната натн п страда логика. И ако се то већ из доса-