Srpski sion

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПР1В0СЛЛВНЕ ШКТРОПОЛНЈЕ КАРЛОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. власник: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протојереј Јован Јеремкћ.

У Ср. Карловцима у недељу 18. октобра 1898.

Црква Христова, као религијозноморална заједница. — В. Јурасов. (Наставак.) Најбоља Формула за ознаку одношаја Цркве ка Господу, која потпуно одговара свима захтевима научног мишљења, налази се у посланицама св. апостола Павла, наиме у називашу Цркве шелом Тосмодњим. Зауставимо се на том називу. Призивајући Хришћане у најтешље једињење међу собом, св. апостол им указује на Цркву, као на једини облик правога јединства. Као да говори: „Зашто се сваки од вас труди, да живн по својој вољи, идући за случајним учитељима вере", (Кол. II. 18) и сам се љуља не имајући чврстог мишљења, него се заносећи сваким случајним учењем човечјим?" ( Еф . IV. 14.). Треба се „држати главе, од које све тело, састављено и склопљено сваким зглавком, расте узрастом Божјим." Ето то је основа сваке истине, и истине и познања, и истине моралног живота у Христу, који се открива у Цркви. Црква је тело Господње, а Госнод је глава Цркве.

Учење св. апостола о Цркви, као телу Господњем, без сумње није просто сравњење, измишљепо у тој сврси, да се очигледно представе узајамни одношаји Цркве ка Христу и верних једних према другим. Без сумње ради самог сравњења Апостол не би хтео употребити израз „тело Господње," с којим се у сваког верног спаја одређена представа о Боговаплоћењу и о тајни тела и крви Христове. Само се по себи разуме, да за онога, ко чувши реч „тело" одмах замишља себи ткања, живце, кости и т. д., да за тога учење св. Апостола о Цркви, као телу Господњем, изгледа тек аналогија, а евхаристија — несхватљива тајна Али нри ширем, при тачнијем одређењу појма „тело", које више одговара духу Гечи Божје, које меће у тај појам само сталне белеге и не уноси случајне, — појам тела Господњег, кад се примени на Цркву, добија реални смисао. Појам тела на језику св. Писма не означава свагда скуп материјалних делића. „Имају тела небеска и тела земаљска" (I. Кор. XV. 40), говори исти св. ап. Павле: „има тело душевно, и има тело духовно"