Srpski sion

О тр 744

„СРПСКИ сион\

Б р . 40.

једног сарадника његовог н нијесмо се на њу осврнули; али пошто је сада понавља само уредништво у рубрици „В^шншл Известа" бр. 8135., ми смо у стању увјерити врло цијењени петроградскп лист, да католпчка пропаганда није до сада постпгла атолутно никакав успјех у Црној Гори. Ако је број католика у пошљедње доба у Црној Гори штогод нарастао, није на уштрб православнијех, него придолаеком иностранијех иоданика толико из Тур- , ске и Аустро-Угарске, који се привремено овдје баве својим занатом или трговином и . < (Осве$еве бугарске цркве у Цариграду.) Из срестава, која су скупљена прилогом бугарског народа. подигнута је од самога жељеза и челика црква Св. Стефана, на обали Златнога Рога, где је пре 50 год. поникла самостална „бугарска" црква, око које се тада скупила сва бугарска интелигенција, да отпочне упорну борбу саГрцима, т. з. Фанариотама. Борба та свргаила се, као што је познато, победом Бугара; те 1871 год. основан би бугарски ексархат у Цариграду. Ова црква је, дакле, спомен те црквене грчко-бугарске борбе. На. градњу исте утрогаено је преко 3.000.000 франака. Бугарски листови веле, да јој нема равне на Балканском нолуострву. За освећење одређен је био 8. септембар — као имендан бугарске кнегиње Марије-Лујзе, која је дала Бугарској православног насљедника Бориса. На славу су погали многи Бугари из Бугарске, Македоније и Руагелије, али им на граници забрањен бепге нрелазак. На име. васељенски Цариградски патријарх, протестовао је против те свечаности, која распаљује застарелу рану грчко-бугарске борбе, те је турска управа нашла за добро, да стави препреке на граници, како би ослабила демонстративност те бугарске црквене славе. То је Бугаре јако узбунило, те је бугарски дипломатски агент код Порте, против те забране жестоко протестовао, на што турска влада дозволи прелазак прчко границе, али ипак тако се удесило, да су Бугари стигли у Цариград тек после свршене светковине. Нисмо позвани, да судимо, ко је крив, а ко прав у овој грчко-бугарској борби; али из свега срца желити можемо, да се у обе странке, чим пре стишају распаљепе страсти. не достојне православне хрпшћапске цркве, која проповеда најчистију љубав, мир и слогу. (Папска анатема на епископа Козловског и одговор на н>у.) Месеца маја ове године бацио је папа анатему на нознатог инициатора старокатоличког покрета међу Пољацима у Америци, епископа Антонија Козловског, који је добио своју хиротонију од европскнх старокатоличких епископа.

У свим црквама у Чикагу беше објављепо то велико папско одлучење. Папскн декрет гласи: „Пошто је св. престолу из веродостојних докуаената познато, да свештеник Антоније Козловски, по пореклу Пољак, а сада се налази у архиепископији чикагској, упорно се противн законитој црквеној власти и осим тога назива себе епископом независним од католичке црквене дијецезе чикагске, и гата вигае издао је посланицу, коју назва пастнрском посланицом, у којој вели, да је иосвећен за епископа од познатнх јеретичких епископа у Швајцарској, — то је наш најсветији отац, папа Лав ХШ., у аудијенцији од 26. априла 1898 год. наложио, да се у име његово свећеној конгрегацији верске пропаганде објави, да је гореименовани лажни епископ Козловски потпао великом одлучењу, које се садржи у конституцији АровЂоИсае зесШ. Даље, његова светост заповеда, да се ово одлучење с принадлежећим објашњењем објави не само чикагскнм епископима у његовој дпјецези, већ и свим другим епнскопима у Сједињеним Државама Северне Америке. Дано у Риму из палате свећ. пропаганде верске другога дана месеца маја 1898 год." Ово одлучење, као што јављају из кругова еппскопа Козловског, није било за њега изненадно, — он је већ био спреман на то. Оно је само појачало непријатељство панских зилота према храбром борцу за црквену правду и истину. Али он није пао духом, већ је у одговор на папску анатему још појачао своју пастпрску делатност, и 23. јула је миропомазао (конфирмација) до 200 деце, а почетком августа отворио је властите црквене школе, у које се одмах уписало око 700 деце. Рпмо-католички архиепископ чикагски Фиген, није се ограничио папском анатемом, већ је по средњевековном обичају протегао папско одлучење и на друштвени живот епископа Козловског. Он је сам саставио декрет у ком се каже: „Вернима под нретњом тегаке казне безусловно се забрањује имати, какве, ма и најмање узајамне одношаје с њим". Али зацело, римски прелат је заборавио, да он не живи у средњем веку, нити где год у Баварској, већ на крају XIX. века и на земљи америчкој, која цени личну слободу, и где закон казни за и најмању повреду лнчности. То му је и напоменуо епископ Козловски, подигнувши против прелита судеку парницу тражећп 50.000 долара у награду за нанесену му томе увреду. У свом протесту епископ Козловски вели; „Наша конституција говори, да ни један грађанин не може битн прогањан због својих религиозних назора и своје вере. Ја се чудим, да св. нресто још и сад прибегава к том средње-