Srpski sion

С тр. 114.

„СРПСКИ

сион\

наследити земл,у п живеће нп њој до векп. Видео сам безбожника страшна, који се рашириваше као коренасто гранато дрво, но он ишчезе и ево нема га, тражнм га и не налазим га— У човека млрна остаће нотомство, а безбожника ће нестати сасвим, иотомство 1не се безбожничко затрти. (Пс. 36—30, 35—40). Овде је јасно изражено, да кротки људи Богом чувани наслеђују земл.у још у овом животу. Тако су и нрви хришћани, као кротки п незлобиви, наследили сву земљу и расиространили се но целом своту, дочим су се незнабошци, који су пређе владали светом и хтели истребити хришћане, иостепено умањавали н умањују на земљи. Уједно кротки владајући сами собом и не нредајући се душевним узбунама и грешним страсгима, — и при самом користен.у земаљским благима, остају слободнима, услед чега и добијају висока духовна блага п иривлаче к себи благослов Божји. Но обећање Госиодње не ограничава се на видљиву земљу и на блага у овом животу. Овде — на лесту изгнањп, у стану умирућих и мртвих, — није ираво наследство земље за кроткога Ново небо и нова земља (2. Пегр. III. 13 ), предео блажене вечности, небеско отачасгво, — то .је та земља, коју Христос обећава дати у наследгтво кроткима. Тамо ће крогки заједно с другим ираведницима вечно живети и баженствовати са Хри стом, како се то надао и пророк Давид: верујем, да Ку видети добра Госиодња па земљи живих. (И'*. XXVI. 13.). И тако: благо кроткама, јер 11с тшсови паследити земљу. Великп је добитак за човека, ако он буде кротким и незлобивим, и све беде буде нодносио трплењем и сиокојством, преданошћу Богу, непоколебивим уздањем на Његово очинско старање Унутрашње спокојство, бдагослов људски и Божји, сиасеп.е душе, — све то ми ностизавамо кротошћу и трнлењем. Господћ — говори Пхадмопевац — коз= несјтх кр«Јтк1А ко спдснГп. (Пс. 149, 4.). 4. Четврта заповед о блаженству. Биажжи аич8цГ|'н и жаждВцлн пракдм, гако т'|и 11<1 ск 1 татса — благо гладнима и жед нима правде, јер Ке се наситити , — ето новога подвига и који га извршују, достпжу блаженство. Ко су то гладни и жедни иравде, који по заповеди Господњој добијају блаженство насићења?

Ради разјашњења гладн и жеђи, о којима се .говори у овој изреци Госиодњој, о блаженсгву, обратимо се глади и жеђн телесној, које су сваком појмљиве. Гладнити и жедннти т. ј. осећати глад и жеђ, — то је неоиходна потреба нашег телесног живота. У мањем илп већем стенену ми смо сви искусили гла,д и жеђ А ако напротив он дуже времена не осећа ни једно, ни друго, то је знак, да је нездрав, да су унутрашњн телесни органи његови растројени. Човек, који је мучен глађу и жеђу н дуго времена, није могао, да их удовол>и, када му се после тога иоднесе јело и ииће, жудно, халапљиво, са насладом задовољава их, а затим осећа пријатност, свежину и окрену својих телесних сила. А ако је човеку немогуће задовол.ити осећај глади и жеђи, то он у почетку силно паги, а затим и умире у ужасним мукама. Тако дакле човек телом не може живитп, ако ие задовољава глад и жеђ, ако не једе и не пије. По о овој глади и жеђи не говори Христос, обећавајућн гладнпма и жеднима насићење. Он говори о гладп и жеђп душевној — глади и жеђи правде. Како је јело и пиће неоиходно за одржавање живота духовног. Да бп живела духовним животом, душа наша неопходно потребује правду дужна је тражити правду, љубити правду, живети правдом Но телесну глад и телесну жеђ осећа човек тада, ако он раније није удовољио својим иотребама, ако је сам дао могућности, да се појаве. Од чега дакле долази у њему глад н жеђ правде? Да бп објаснили извор душевне глади и жеђн у човеку, обратимо се почет^у човека, историји његовога стварања н пада. Човек је створен но образу и подобију Б"жјем (Бит. I. 26 .1, које се но апостолу састоји у правди и у свешињи истине (Ефес. IV. 24 ). Човек је био створен ираведним, безгрешним, светнм. Си ижр^ктохх, еж« сотвори Вогх ЧЈлок^кка пракдго — говори Премудрн (Еклез VII. 30.). Духовном храном и нићем била је човеку иравда, К0 ЈУ Ј е он цриео са самога Извора иравде, коју је он налазио у заједници с Богом. Слично томе, како они, који су у изобиљу, немају нп појма о глади п жеђи тако и човек налазећи се у за.;едници с Богом, извором правде, није знао, шта значи гладнити и жеднити нравде. Носећи у себи образ Божји, човек је ходио но светлости лнца Божјега, у свима својим делима иснуњавао Његову свету во.гу и био сло-