Srpski sion

(Јтр 152

„ОРПСКИ

сион л .

В р . 10

Говор ироте сомборског «'Б. Купусаревића, држин у Сантову дана 28. фебруара (12 марта) 1899. Љубазни моји Хришијани! Има то већ две и ио године, како се међу вама Сантовчапима појавио верски иокрет у том иравцу и са же.вом, да нређете у нравославну веру. Отклонивши номоћу Божјом и тврдом вољом вашом све нреиоие које су тој вашој побожној намери са разпих страпа на нут стављане биле и учинившн аакопским у том ногледу нрописима задоета, — ви сте данас на мети ваших нобожпих жеља; исиунила се тежп>а ваших побожпих душа. ви стојите данас на прагу нравославне цркве, која ће вас за који час у своја материнска недра иримиги. Нротивници вашег нрелаза у нравославну ернску цркву растурују гласове, да ви Сантовчани у нравославну цркву не ирелазите из уверења, из љубави нрема нравославној вери и цркви, већ да ви овај корак тобоже из иркоса чипите. Но ја ево јавно исповедам и тврдим, да вас Саитовчане у кри.м> иравославне цркве само ваша православпа свест приводи и ево доказа: У нашим старим српским књигама стоји забележено, да је године 1736. дакле нре 163 годипе, Саптово било чисто српско село и тадањи Сантовчани Срби; те годиие је у Сантову био сеоски кнез Јакшић; овај исти Јакшић са другим сеоским старешинама бирао је у Сомбору носланика за наш народно-црквени сабор. Силом тадашњих но православну веру и цркву неповољних и тешких прилика, морали су тадашњи Саптовчапи Срби, ваши претци, у римокатоличку веру нрећи. Па не са\:о Сантовчани, иего н сви дуж Дупава живећи Срби. Принудише додуше Сантовчапе Србе, ваше претке, да приме страну им веру; али не могоше им са прслазом у другу веру п православну свест угушити. Нравославиа свест жива је оспала у њиховој дуиш, с колепа на колено, с мајчипим млеком иресађивала се у срце и душу нотомака н као затрнана жеравица

тињала је у души ваших нредака, као што је и у вашим душама и срцима тињала, док се ево та православна евеет ваша ире две и нб године није у нламен разбуктила и неодоливом снагом иривела вас даиаш њим даном у крило нравославие цркве. И данас ћете ви Сантовчани иостати, као што су и ваши ирегци нре 163 године били, синови и деца православие цркве. Кад етојите на прагу нравославне цркве. треба да позпате дух те цркве, н.езине основе и устројетво, треба да знате обвезе и дужностн, које примате иа себе ступањем у ту цркну, а и благодети, које Кете у тој православној цркви уживати. Цркву православпу основао је сам Гоанод наш Исус Христос, који јој је и Глава, својом драгоцеиом крвљу иа Голготи ироливеном за људске грехе и за људско спасење. Свети Дух, по обећању Спаситељевом, кад се носле васкресења свог на иебо вчзпесао нравославну цркву руководи, штити и закриљује. Православна црква је : јсдпа, света, саборпа апостолска. Она има два главна извора, од куда своју науку црпи, а то је: св. нисмо старог и пово:' завета и св. нредање. Св. иисмо наиисали су ио задахнућу св. Духа аностоли, пророци и други богодухповени мужеви А св. иредање, то је усмеиа паука правила и уредбе. које су апостоли у допупу својих нисаиија, својим наследпицима ради правилне уираве Хј)истове цркве и христијапског живота казивали, и та аностолска усмена нравила и уредбе с колена па колено нрелазеКи, сачувала се у иравославној цркви чиста и иотнуна до данашњега дана. У православној цркви ностоји символ вере, којијеоенов веровања иравославиих Хриетијана и којн ћете символ и ви сад јавно гов фити и так• га исноведати. Има седам Исусом Христом установљених тајни, и те су: крштење мироио мазање, причешће, иокајање, свештенство, брак, јелеосвећење. У св. тајпама се под сиољашњим видом даје православиом Христијану певидљива благодат Божја.