Srpski sion

„ОРИОКИ СИОН."?!

О тр . 199.

Преуавишени Готодгте Вароне, Краљевски Поверениче! Превишње благоволење и очинско старање Његова ц. и кр. апостолскога Беличанства нашега најмилостивијега Краља и Господара Франца Јосифа Првога, у дугом низу година мудре и сретне владавине Му, у небројеним приликама указано овопределној цркви нашој и народу српском, непрекидно је уздизало и јачало према Шегову Величанству најискреније и најдубље осећаје захвалности, поданичке оданости и нигда непрекршене верности и лојалности, овопределне српске православне цркве, и то како њезиних верних поглавара и пастира, тако и вернога јој православнога народа у овим крајевима. Па ево и данас, Вашом Преузвишености објављени нови превишњи чин неисцрпљиве владалачке милости, наиме превишња дозвола Његова ц. и кр. апостолскога Величанства, да се овај православни српски Архијерејски Синод може сазвати и саставити на данашњи дан у заседање своје, ради решавања велеважних предмета, који су по саму цркву и народ наш од највећега верскога и религиозно-просветнога интереса, и то у првом реду, ради попуњења смрћу упраж њене епископске столице Бачке, а у другом реду ради решавања осталих још досада нерешених предмета и питања, ко уа. у Архијерејско-СинодалшГделокругспадају, — најрадосније подстиче у нама свима оне исте горе обележене осећаје захвалности. оданости, верности и лојалности према освећеној особи Његова ц. и кр. апостолскога Величанства, нашега доброга и милостивога Краља и Господара Франца Јосифа Првога , и негује у грудима нашим најтоплије молитве. које управљамо к Престолу Свевишњега Творца, да из извора превечне своје милости подари Његову ц. и кр. апостолском Величанству дуг живот, постојано здравље и срећу, а све на славу и корист Богом дароване Му простране и моћне државе, а нарочито наше миле домовине, и на свако добро наше свете, саборне и апостолске цркве и народа српскога.

Изказујући најпонизније ове, топлином искрене душе своје одгајене осећаје, молнмо Вашу Преузвишеност, да их изволите милостиво приказати Његову ц. и кр. апостолском Величанству, и положпти на подножје царско-краљевскога Му престола. Молимо још Вашу Преузвишеност, да изволите до високога здања доставити и високој земаљској краљевској влади, нашу благодарност, што је својим цењеним посредовањем допринела к' получењу ове најмилостивије краљевске дозволе. Не можемо најзад пропустити, а да у овом свечаном тренутку и радосном расположењу душе нам и срца, не одамо топлу захвалност и Вашој Преузвишености, како на труду, што сте, удостојени превишњег одликовања, радо и вољно у средину нашу, Богу хвала, ево већ девети пут, у истоме својству доћи изволели; — тако и на лепим, топлим и родољубивим изјавама вашим, којима сте овај архијерејски Синод одликовати изволели. Нека уверена буде Ваша Нреузвишеност, да ће овај Св. Синод и сада и у будуће увек, као што и досада свагда, свом снагом и умењем својим удешавати свој, узвишеном позиву иамењени рад, једино на добро овопределне_лравоелавшГ цркве нагае, њезоних служитеља и поЈаерен^--^-р^пастве духовне, милога народа српскога, а тиме уједно удовољити и превишњим интенцијама Његова Величанства. Молимо Преузвишеност Вашу, да и ову свечану изјаву нашу изволите Његову ц. и кр. апостолском Величанству у најдубљој понизности на високо знање доставити. Завршујући овај кратак, али свесрдни и искрени говор свој, молим Преузвишеност Вашу, да изволите рад Св. Синода овога пратити са онаком љубави и искреностп, као што сте то и у пређашњим приликама свагда чинили, и онда се у истини надати можемо, да и жељени успех изостати неће. У тој лепој жељи и очекпвању кличемо из дубине душе наше:.