Srpski sion

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛ0ВЈ5ЛКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 4. априла 1899.

ПЛОДОВИ КАЈАЊА. Проповијед у ериједу пете седмице часнога поста, на „великом канону". Говорио у саборној цркви карловачкој нрота Јован Вучковић. Коспр/лнм ш д8шс МОА! ткла аже сод'кдлда есн помкннлан, н с1/Л прсд х ЛЈ, Ц Ј прннесн, н каплк* нспбстн слелх ткон>(х: рцм со дсрзнев«нј«л\х д^анја н п0л\ншл6н Т а ХрУстб, н шпрлвдлнсљ. (Пјесма четврта у канону св. Андреја ) Преброђена је већ половина пута на пучини часнога поста. Ко се трудио могао се и уморити, ко се паштио може и малаксати. Да не клону, да им не пропане досадањи труд и мука, него охрабрени да се подигну, прикупивши сву снагу своју, да доврше свети подвиг, црква ево вечерас скупља дјецу своју и приређује им дивну ову службу, на којој им у великом и по саставу и по мислима и по осјећајима канону св. Андреја, епископа

критског, у Лијепим пјесмама износи примјере добре и зле и прилике у свијету погодне и непогодне, све од Адама па до Христова вазнесенија и још из доба проповиједи апостолске, да се на тим примјерима осоколе и тијем приликама подстакну, како не би малаксали, или се улијенили. 'Го је сврха службе, коју сада свршавамо. Па нека буде такка сврха и ове наше поуке. Да, љубазни, и ми смо се трудили да си доста потанко разјаснимо питање о начину правога и потпунога кајања и да си доста јасно предочимо и цио теготни пут, којим у кајању треба да прођемо. Па да се од труднога пута тога не би поплашили, или пошавши њиме да не би малаксали, потребно је да угледамо и дивни и слатки илод, којим кајање урађа, да сазнамо каквим ће успјесима напори наши овјенчани бити. Вато, љубазни, употребимо ово њеколико Богом дарованих нам часака на расматрање питања: каквим илодом у-