Srpski sion

Бр. 15.

„ОРПСКИ СИОН.««

С тр. 2б1.

ши\-а , иакп а>кнок /1ати кх покд/г.ше, јер ти су, као што се на истом мјесту вели, окусили дара небескога и били иричесници Духа светога и залоо/сили се добром ријечју Боокјом (Јевр. б, 4— 6), али су се вратили, вели св. апостол Петар, као гито се псето праћа на бљувотипу споју и свиња, која окуиавши се, у каљуоку се враћа (II Петр. 2, 22). Док су такови, њима помоћи нема, као што се вели у „Пастиру" св. Јерме. Гранчице њихове су труле. Они су за Бога умрли. Само да бар оставе и име хришћанско, православно, да се не зову онијем што не ће да буду. Оставимо их. Не вратисмо их кајању, ако се Богу не врате. Али међу нама има других, који ако се и нијесу одметнули од Бога и Цркве, ипак се не паште на кајање и свакојаким се изговорима зато испричавају. Тима се обратимо. Ти нијесу још умрли. Међу њима има их од двије руке. Једни одлаоку кајање, други га избјегавају. И ако знамо, како је опасно за нас олако узимати кајање и о њему се нестарати, ипак ми често и сувише олако узимамо ту дужност своју. Нама Бог пријети, да ће нас љуто казнити за гријехе наше, ако га не иослушамо, ако се сами не казнимо за гријехе своје, т. ј. ако их не окајемо (III Мојс. 26, 18. 23. 24), Он нам поручује да ћемо у гријеху умријети, ако се не обратимо (Језек. 3, 19). Када се не кајемо, вели нам Спаситељ, биће нам горе него Тиру и Сидону, и горе него Содолш (Мат. 11, 20—24), иострадаћемо као они Гачи^јци, којцг п" ///[у'"гт1У? са ч/гпт-" ^ њихПииљи као они Ј ерусалпмци, на које се сурвао стуи силоамски (Лука 13, 1—6). И апостол нас опомиње да се кајемо, јер неиокајаним срцем сабиремо на се гњев БоокЈи (Римљ. 2, 5) и лијепо нам се каже, да нам се даје времена да се иокајемо и да ћемо страдати, ако се не покајемо (Апокал. 2, 21. 22). Па на све то ми се ипак не журимо на кајање, него или га одлажемо, или га чак и избјегавамо!

А с каквим разлозима одлаокемо и оклијевалк) ? Један пут велимо: не досиијева се! Други пут опет: илш још врелгена! А како је слаб онај наш први разлог и изговор! Често пута је то само иразна ријеч. Не доспијева се! Тако говори и онај, који по вас дан или беспослен лежи, или се осврће на све стране, а никаква посла да се лати, или се прима послова ништавих и празних. Не доспијева се! Тако се изговара и онај, који улудо траћи вријеме своје. Не доспијева се скинути терет са душе своје, вели и онај, који друго ништа и не ради, него само товари утробу своју прекомјерним јелом и пићем, око којега се други мучио! Не доспијева се очистити прљотине са душе своје, изговара се и онај, који се непрестано само лицка, глади, чисти, преоблачи, кити и огледа, да се с поља свијету покаже не само чист и уредан, него и преко тога! Не доспијева се спрати блато са душе своје, тако се мутним својим гласом одзива и онај, који је већ промукао сипајући отровним језиком својим сваки гад и ругобу на ближњега својега! Не доспијева се, вели и онај, који неће никада на се ни да цомисли, него по мислима својима непрестано премеће живот ближњега својега и дјела му претреса! Такви доспијевају на лијеност, доспијевају на беспослице, доспијевају на гријех. доспијевају на зло, а само на кајање недоспијевају! Код свију тих је изговор, да се не доспијева, самопд^^г" ријеч и заслужује тијем^^^1-^^^^онда <ада тај изговор није само празна ријеч, и онда је он слаб и жалостан. Има људи, који су предузели важан и огроман посао, има их који су најозбиљније прегли. да си у свијету осигурају независан положај, има их опет које су притисле свакојаке бриге и невоље. Сви ти раде и муче се дању и ноћу, нити имају мирна данка, нити тиха санка, да се сатру послом, немају када честито ни дахнути! У устима тих