Srpski sion

О тр . б-48.

„№11СКИ СИОВ."

Б р . 16.

нотиуном ревношћу предан својој цркви. Ево шта се ту међу осталим велп о ре лигијн. „Неке религије баш ни мало нису наклољене осећају друшгвене дужности. Друге су му сасма индиФерентне, а од оних религија, које су му наклољене (такови су у већој или мањој мери сви облици хришћанске вере), једне утичу на н.ега с особито снажном, а друге с мањом силом. Може се рећи, да од свега најмоћније делују у том смислу оне религије у којима над свим влада лик премудрог и свемогућег законодавца. Његово лнчно биће не може човечји разум истражиги; но он је створио свет оваковим, кшсав је свеш, створио га је за људе разборите, тврде, емеле духом и сталне; за оне, који нису безумници и плашљивци, а знају шта им је нужно и с одличношћу употребљују сва законита средства- да би то тстигли. Такова религија саставља мирно но дубоко укорењено убеЈјење, енглескога народа, у најбољим најсолиднијим њеним предсгавницима. Они представљају наковањ, о који се већ много чекића избило, а избиће се још и више без обзира на какове ентузиасте и хуманитарне Фанатике." (81;ерћеп. 1Љег1у, есрдаШу, Гга1;егш1у). Ето, до какова иојма о религији може да дође мисао верног англиканца — нротестанта. Иснисане речи у битности садрже у себи право извртање Јеванђеоске речи; оне као да говоре: блажени креики и силни на делу: њима ће припасти царство. Да рећи ћемо ми: — царство земаљско, али не небеско. Автор не ууима ту клаузулу, па не разликује земаљско од небескога. Каква страшна, каква јадна докгрина. Таково расноложење религиозне мнсли имало је, нема спора, у нротестангским крајевима, а особито у Енглеској, највеће нрактичко значење, и с те сгране, мора се иризнати. да је протестанство силан и користан иокретач друштве шга развића код оних народа, чијој је природи оно одговарало, те који га и иримише. Но зар уноредо с тим није такођер очевидно, да неки народи, но природи својој, никако не могу да га ириме, и да му се потчине, а нарочито с тога, што у том протестант-

ском гледишту не осећају животно религиозно начело, што виде не јединство, већ расиарчано религиозно знање, не жнву истину, већ конструкцију мисли и превару. „Тешко слабима и онима који падају! Тешко нобеђенима!" Заиста, у данашњем животу то је ненобитна истина, те правило животне мудрости сваком говорп: бори се, јачај и чувај снагу, ако хоћеш да живиш; за слабога иема места на свету. Али додавати томе нравилу какву безусловну моћ као што је моћ догматичка у религиозном смислу — душа наша не прима, као што и не пр:ша сродно протестантеву гро зно калвинско учење о томе, да су једни од вечности позвани да добро чине. да су слављени, спасени и блажени, а други од вечности осуђени, те ма шта чинили у животу, све их вуче у бездан очајања и вечитих мука. Грозно је читаги неке енглеске иисце, код којих особитом силом звучи та струна англиканског нротестантизма. Код Карлејља 3 ) н. ир., долази до усхићенога патоса клањање сили и даровитости победиоца, а ирезирање побеђеннх. Посмаграјући своје Тунаке, људе силне. он осећа у њима ованлоћење божанскога, те финим ирезрнвим хумором говори о онпм слабим и несрећним, невештим, који су пали, те их подавила победничка триумФална кола. Његов јуник оваплоћава у себи идеју света и реда, у мраку и дисхармонпји космичког хаоса; његов јунак гради евоју васељену, те све што на нуту срета, а не уме да му се нокори и служи му, и нема моћи, да га сузбије, гине досгојно и праведно. Огроман дар Карлејљов очарава читаоца, али је тешко читати његове историјске песме и гледати, како се име Божје често узима узалуд у борби силнога са слабима. Но чак и код језичника класичкога нериода ишао је каткад будала поред нобедничких гриумФалних кола, који служећи иредставницима моралнога начела, исмевао је својим 3 ) То.иа Карлејљ је иначе један од најуважепнјих новијих енгдеоких писаца, јединствен у својој врсти миелилаца, коме нема равна. Мисао његова свагда је оригинална. Особито је знаиенито у психолошкој лнтератури новије његово дело : „Јунаци и јунаштво у историји." Пр. превађач.