Srpski sion

СРГКЖИ сисж. с

К р . 19.

средини које се налази малени отвор. Од овога отвора на десну страну постављена је икона Христа Спаситеља са првомучеником СтеФаном, а с леве опет икона Богомајке с младенцем Христом на рукама. Пред обе иконе постављена су кандила. Осим поменутог отвора на средини олтарске ограде, налази сејош један побочни отвор с десне стране. На средини олтара налази се часна триеза, начињена од дрвета, а дрвени стубови њезини уконани су у земљу. На трпсзи која је застрта белим покривачем, налази се: антиминс, престони крст, св. евангелије, дарохранионида, службеник и свећњаци. С леве стране је сто за проскомидвју и орман за црквене утвари, а с десне стране је сто за пономара. Десно од олтара има ограђено место одређено за појце. На зидовима олтарским, као и на неким стубовима лађе црквене повешане су св. иконе, а на саразмерним растојањима у лађи црквеној цостављена су од дрвета зготовљена три нолијелеја, на сваком по шест свећа. Дађа црквена је иразна са свим, само су уз зидове намештене даске на којима седе стари људи и жене. На Лазареву Суботу ире вечерња, свештеник је пошкропио Богомољу освећеном богојављенском водом и одмах затим одслужена је у њојзи прва вечерња, на којој се заиста са пуно значења отпојало: ,,Днкх влагодатћ скатдго Д8^а ндсх соврл". После трисветог и молитве Гоеподње отпојан је тропар, те је потом свештеник осветио врбу и раздао је присутним вернима. За време раздавања врбе нојан је тропар: ,,ОкцЈее коскр(«ше'\ Кад су већ сви попримали зелене гранчице, кренуо се крсни ход, и обишавши најпре око храма, прошао је затим кроз главније улице. Напред је ишло једно дете обучено у стихар, носећи часни крст, а поред њега носила су два момка барјаке. Иред свештеником је такође ношен велики часни крст, а поред њега две рипиде, једна с ликом Богоматере, а друга св. архангела Михаила. Путем је народ појао духовне несме западне редакције, које садржином својом не вређају догмате св. православне цркве, шта више које су у сагласности с науком њезином. Пошто је крсни ход нрошао кроз главније улице, вратио се ноново у цркву, где је Вогослужење отнустом завршено. На крсном ходу нрисуствовало' је много народа у иобожном расиоложењу. Сутра дан на цветну недељу одржана је света литургија у своје време.

На велики понедеоник, вторник и среду пре подне одслужене су пређеосвећене литургије, а после подне велике повечерње. На велики четвртак је служена литургија св. Василија великог, а после нодне велика повечерња. 1 а велики Петак ире подне очитани су царски часови, а носле иодне је одслужена велика вечерња с изношењем плаштанице. У сва прва четири дана велике седмице, народ је у довољно великом броју посећавао Богослужења, али велики Петак је био одвојио. Овога је дана вал.ада сво село било у цркви, побожно се Вогу молећи, величајући страсти и погреб Христа Откугштеља. Касно у ноћ народ се из цркве разишао кућама својим. На велику Суботу зором одслужена је јутрења; отпојане су статије и при свршетку обнесена је плаштаница око храма, да се тако символише — силазак Христов у ад и победа Н>егова над њиме. После јутрење обављено је мало освећење воде, и верни су је разнели кућама својим, пошто још немају велике богојављенске агиасме — да се њоме испомажу у нуждама и невољама својим. У Ј / 2 11 часова одслужена је свечана литургија. У недељу у оутрешо гл8кок8 — два сахата ио ионоћи три метка из прангија и звоњење звона, објавише нравославнима, да је време да иођу на торжктво торжкткх, да прославе ускрс Христов. Ограда двора у коме се налази Богомоља била је окићена многобројним кандилима, над улазом у двор нодигнути и цвећем окићени славолук био је украшен и осветљен шареним лампијонима, исто тако је окићено било и дрвсће у двору и улаз у Богомољу. Сав простор пливао је у мору од светлости. Народа је било веома много и то не само православних из Сантова, већ је било и много римљана из места и силних гостију из околних места, особито из Берега и Моноштора. На лицу сваког нравославног могао си читати велику радост и необично задовољство, а ако си се упустио у разговор могао си се уверити, да једва чекају да се Богослужење отпочне и да се радују ^што су овај дан дочекали живи и здрави. Свечана јутрења почела је тачно у три часа. Пошто је плаштаница на престо пренесена кренула се маса народа из храма и обилазећн око њега певачице су појале: „Коскресени Твое." Идући с литијом кроз улице, које су осветљене биле, народ је појао западне духовне песме, у којима се велича ускрс Спаситељев, Вративши се иатраг у